RIJEČ VLADA DAPČEVIĆA

(sa Skupštine Partije rada)

Vi, drugovi ne mozete vjerovati koliko sam radostan sto sam ponovo sa vama. Osamdeset mi je godina, i neko ce reci – sta taj starac jos hoce? No, ja smatram da mi je to kao revolucionarna duznost. Kako bi to rekao Fidel Kastro: ''Za revolucionare nema penzije. Oni se bore i rade do smrti''. I dok mi ne stane moje umorno srce, za mene nece biti predaha da svojim mogucnostima doprinesem najvecem i najljepsem idealu – ostvarenju ideja komunizma. Bijem se 64 godine kao revolucionar i uvijek sam bio ispunjen srecom u toj borbi. Bez obzira na okolnosti u kojima sam se nalazio, uvijek sam se trudio da svojim dijelom dam doprinos ideji komunizma.

Ovo govorim da shvate nasi mladji drugovi, da za ostvarenje najvecih ideala koje je istorija pred covjecanstvo postavila treba se boriti uporno, do kraja, bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze. I ko nije za velika odricanja i samopregor spreman bolje da se toga posla ne prihvata, jer revolucionar moze biti samo onaj koji dodje do odredjenog idejno-politickog saznanja, i ne moze a da ne bude revolucionar.

Mi smo prije nekoliko godina poceli da stvaramo radnicku, proletersku marksisticko-lenjinisticku Partiju rada. Mi smo poceli da stvaramo nasu Partiju u najtezim mogucim okolnostima iz vise razloga:

Prvo. U Jugoslaviji su kompromitovali ideju socijalizma. I mnogi misle da je to sto je bilo socijalizam.

Drugo. Revizionisti koji su u Sovjetskom Savezu i Istocnoj Evropi izdali stvar socijalizma, pretvarajuci ga u diktaturu privilegovane partijske birokratije, omogucili su raspad Sovjetskog Saveza i tzv. realnog socijalizma, i mnogi su govorili: ''pa, zar ne vidite da je komunizam propao?''

Trece. Kao posledica politike revizionizma u svim jugoslovenskim republikama intenzivnom propagandom sirena je nacionalisticka ideologija. Narod je zahvatilo nacionalisticko ludilo, a to je bilo potrebno da bi ih kao topovsku hranu upotrebili za ostvarenje svojih nacionalistickih ciljeva, poput stvaranja Velike Srbije i Velike Hrvatske.

Cetvrto. Mi smo bili najsiromasnija partija i na opstu bijedu u drustvu i sa malim brojem clanova, nismo mogli da organizujemo veci propagandni rad.

S obzirom na opste stanje duhova da je sve propalo, nacionalisticko ludilo i nedostatak sredstava za rad, stvaranje revolucionarne partije bilo je skoro nemoguce. I pored svih teskoca mi smo se odrzali i sacuvali partijsko jezgro, i sto ce biti nasa partijska perspektiva, uspjeli smo da se prosirimo sa poletnim mladim drugovima koji ce ubuduce nositi glavni teret nase Partije…

... Mi smo u zemlji imali rat i fasizam. Trajan mir jos nije uspostavljen. Nijedno pitanje jos nije rijeseno. I postoji mogucnost da rat izbije jos zesci i krvaviji.

Nas stav u vezi Bosne i Hercegovine je od pocetka jasan. Mi smo bili, jesmo, i bicemo za multietnicku i multireligioznu BiH u punom smislu tih rijeci. Za BiH zajednicu ravnopravnih naroda, ili ce se oni, u protivnom, medjusobno istrijebiti. Bosna je u svakom pogledu Jugoslavija u malom. I zato su na nju onako besomucno jurisali velikosrpski i velikohrvatski fasisti da je podijele, jer dok postoji BiH postoji i ideja jugoslovenstva kao ideja zajednistva. A posto smo mi za postojanje zajednice ravnopravnih naroda na jugoslovenskom prostoru, mi cemo se zalagati za ocuvanje jedinstvene BiH i boriti se protiv njene podjele.

Ali sada nije osnovni problem sukob Srbije i Hrvatske. Oni ce se tuci, pa ce se dogovoriti oko podjele BiH. Sve je pocelo na Kosovu i zavrsice se na Kosovu. Kod Albanaca sve vise preovladjuje ideja odlucne borbe za svoja prava i da dosadasnji metod borbe nije dao ocekivane rezultate. Mi smo isticali da je albanski narod anjobespravljeniji narod u Evropi. I nasa je duznost da budemo na strani albanskog naroda protiv velikosrpskih nacionalista. Na pitanju polozaja albanskog naroda poznaje se ko je stvarni revolucionar, a ko brbljivac. Jer, ako ne budemo na strani ugnjetenih mi bismo izdali nasu ideju. Kao sto je govorio Lenjin: ''Principima se ne trguje''.

Mi smo da sto prije zapocnu pregovori radi mirnog rjesavanja pitanja Kosova. I nadamo se da ce ovi iz Beograda to shvatiti i da ce zapoceti pregovore…

… Partija rada je osudjena da u sadasnjim okolnostima djeluje sama. Ukoliko se budu pojavljivale istinske revolucionarne, demokratske snage mi cemo biti sa njima u jedinstvenom frontu, pa i ujedinjavati se. Za sada ce Partija rada sa najvecom odlucnoscu voditi borbu protiv onih partija koje se pretstavljaju kao ljevica i unose zabunu kod naroda. Vodicemo odlucnu borbu protiv onih koji masuci toboznjom crvenom zastavom jurisaju na pravu crvenu zastavu, jer su to nasi najveci neprijatelji.

Na kraju, da rezimiram. Veliki je nered pod kapom nebeskom i cekaju nas krupni dogadjaji. Za to se treba stalno pripremati. I sto bi rekao Gete: ''Zivot i slobodu zasluzuje samo onaj koji se svaki dan za nju bori''.

BILTEN br.6

Beograd

Avgust 1996.

Str. 3-5