N E M A     M I R A     M E Đ U     K L A S A M A !

Cela Evropa je zahvaćena talasom  protesta. Grčka gori. Protestuje se u  Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji. Protestuju skoro svi: radnici, emigranti,  nezaposleni studenti. Protestuje se zbog sve težeg života, rasizma, beznađa. I dok se narodne mase valjaju ulicama evropskih gradove, dotle imperijalistička banda pravi planove o novim vidovima pljačke širom sveta, sve više gubeći osećaj za realnost, računajući da imaju dovoljno rezervi za odbranu sistema koji je istorijski razvoj ljudskog društva već označio kao bivši. 

Talas protesta obespravljenih u različitim formama skoro godinu dana potresa i dobija na intezitetu u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji.....Ti protesti jasno pokazuju da kod obespravljenih masa ponovo jača uverenje da ne može biti, niti ima mira među klasama. Istovremeno, protesti obespravljenih u ovim državama sve više iscrpljuju mogućnosti kompradorskih režima, tako da će oni uskoro biti prinudjeni da, usled nedostatka ljudskih resursa u sili represije, posegnu za konkretnijom pomoći od paramilitarnih organizacija, raznih huliganskih i fašističkih skupina, koje su već idejno pripremljene da guše svaki ozbiljniji klasni otpor. 

Priprema režima u Beogradu da osujeti ovogodišnje demonstracije radnika povodom 1. maja su već započele. Režim  uspeva da kontroliše svakodnevne proteste obespravljenih širom Srbije, koji okupljaju od nekoliko stotina do hiljadu demonstranata. Ono što režim ne sme dozvoliti je koncentracija više hiljada nezadovoljnih radnika na jednom mestu. Zato je vec počeo rad u plaćeničkim i izdajničkim rukovodstvima sindikata kako bi se našla formula za stišavanje radničkog nezadovoljstva, odnosno držanje tog bunta pod kontrolom. Otuda su i pseudoradničke partije, formirane od strane režima, dobile zadatak da raznim lažnim obećanjima stišavaju klasnu mržnju, dok državni ministri, posle raznih paketa ekonomskih mera, besplatnih akcija i drugih prevara, sada najavljuju odmrzavanje plata, kako bi režim sebi kupovao vreme.

Zadatak svih levičarskih grupa i nepotkupljenih sindikalaca je okupiti što više radnika i obespravljenih  za 1. maj u Beogradu. Na beogradskim ulicama treba jasno pokazati razgraničenje izmedju dve Srbije. Srbije pljačkaša, domaćih i stranih, i njihovih pasa na lancu koji im verno služe za sitne pare,  i Srbije radnika, nezaposlenih, gladnih, svih obespravljenih.

Ne dozvolimo onima koji nas pljačkaju da uspeju u svojim namerama i spreče nas da protestujemo. 

1. maj 2010. -  beogradske ulice - radnici, nezaposleni, studenti, osiromašeni - svi zajedno i jedinstveno.

Afera za aferom, korupcija od vrha do dna, pljačka naroda bez predaha, ravnodušnost političara nad patnjom ogromne većine naroda, nameće samo jedan cilj pred revolucionarima Srbije - srušiti kapitalistički poredak u Srbiji  i uspostaviti sistem socijalne pravde. Konkretni ciljevi se mogu definisati unapred, ali i tokom same borbe, no taj zadatak od hiljadu milja, mora početi prvim korakom, koje su obespravljene mase u Srbiji vec učinile svojim štrajkovima u fabrikama, štrajkovima gladju, blokadama fabričkih kapija i izbacivanjem direktora i novopečenih kapitalista na ulicu, blokadama puteva i sutra sukobima sa snagama represije po ulicama gradova.

Sve grupe revolucionarne levice na prostoru bivse Jugoslavije moraju dobro oslušnuti poruke koje im mase svakodnevno šalju i ozbiljno se prihvatiti zadataka koje pred njim istorijska situacija postavlja. Bavljenje parcijalnim zadacima sa oportunistickih pozicija nužno ih vodi situaciji kada će biti zbrisani s političke scene, žestinom klasnih borbi i budućeg klasnog rata koji će zahvatiti i prostor bivše Jugoslavije.

Nema rata među narodima! - Nema mira među klasama!

B L O K A D A   P U T E V A !

Blokada puteva se pokazuje kao ozbiljno sredstvo klasne borbe. Demagogija režima više ne pomaže i sada  je primoran da otvoreno preti i da poseže za silom. Problem sa kojim se suočava režim u Srbiji je što upotrebom sile protiv radnika definitivno skida svoj "demokratski oreol" i pokazuje svoju pravu prirodu. Međutim, kolebanja i otpori primeni sile postoje na mnogim nivoima, čak i u samoj policiji. U slučaju daljeg rasta klasnog otpora i nastavka blokade puteva, režim priprema rezervnu varijantu proglašavajući  to internacionalnim problemom, zbog značaja mađunarodnih puteva za celu Evropu. Time se otvara mogućnost za buduću direktnu pomoć od strane imperijalista u slamanju klasnog otpora.  Blokada puteva koja je zahvatila i Grčku i opšta situacija u toj zemlji, samo ubrzava ozvaničenje namere imperijalista da združeno  intervenišu u svim zemljama Evrope gde se pojavi ozbiljniji klasni otpor. Time neće biti izuzeta ni Srbija.

Zadivljuje upornost samoorganizovanih masa u Srbiji u borbi za svoja prava, koje su totalno potisnuli u drugi plan sve političke organizacije i probleme trulog parlamentarizma, i koje sve više osećaju da oni mogu i treba  sami da odlučuju o svojoj sudbini. Podela koja je eskalirala ovih meseci na vladajuću i bogatu manjinu i potlačenu i osiromašenu ogromnu većinu je linija podele koja naznačava da se mase Srbije, posle dve decenije lutanja, pridružuju masama drugih zemalja koje biju ozbiljnije klasne bitke.

Živeo otpor radništva i obespravljenih Srbije!

Živeo antiimperijalistički otpora narodnih masa Balkana!

Svaki peti građanin u BiH gladuje

Oko 20 odsto stanovništva u BiH nije u mogućnosti da sebi svakodnevno obezbedi jedan obrok, potvrđuju istraživanja  Razvojnog programa UN-a. Istiniti podaci, bez ikakvog 'friziranja', glase da oko 48 odsto stanovništva u BiH živi u zoni siromaštva, dok je 18 odsto ispod linije koja označava kritično siromaštvo. Takve procene su dale sve  institucije koje se bave statistikom. Postojeće socijalne kuhinje  ne mogu da normalno funkcionišu, dok je mnogo opština koje nisu ni otvorile kuhinje. Mnogo je i onih kojima je potreban besplatan obrok, ali zbog ponosa, emocija i stida, ne žele da traže milostinju. Nedovoljno novca za život, imaju  i oni koji rade i primaju platu, a uz to rade u privredi, ali od plate koju dobiju ne mogu podmiriti troškove za prehrambene proizvode, što znači da nemaju dovoljno novca za život. Još je veći problem onih radnika koji, takođe, rade u privredi, a ne dobijaju redovno plate. Takvi radnici, kao ni njihove porodice, ne mogu preživeti od plate i nalaze se u "kategoriji ljudi koji se bore za tu koricu hleba na različite načine". Postoji i treća grupa, radnici koji su najnesrećniji i u najnezavidnijem položaju, a to su radnici koji su ostali bez posla, našli se u Zavodu za zapošljavanje i dobijaju naknadu koja je minimalna određen broj meseci, najduže godinu dana, a nakon toga nemaju nikakva primanja.

Ovakva teška ekonomska situacija nalaže da se osiromašene mase u BiH  trgnu  iz postojeće apatije. To podrazumeva  ubrzano osnivanje  udruženja i organizacija na klasnoj a ne nacionalnoj i verskoj osnovi, s uverenjem obespravljenih da im niko neće pokloniti dostojan život ukoliko se sami za njega ne izbore.

Elita, pljačka i fašizam

Režim u Srbiji kao talac medjunarodnog finansijskog kapitala, kao i domaćih kapitalista, pokazuje sve veću neosetljivost prema problemima samog naroda. Udelom mizernih akcija, kao izraza milostinje, najbolje se pokazuje kako se režim odnosi prema narodu, cinično poručujući da narod treba da bude zahvalan na “novogodišnjem poklonu”  koji iznosi  18 evra plus tri akcije.

Osnovni problem koji stvarno brine srbijansku političku elitu  je kako prodati preostale resurse, balansirati izmedju  sve većih imperijalističkih zahteva sa raznih strana, udovoljiti domaćim kapitalistima oko kursa dinara  i olakšati im plaćanje kamata na inostrane kredita , kako usavršiti sistem dalje podele Srbije po partijskoj pripadnosti, i na kraju, kako  očerupati  nešto lično za sebe i svoju porodicu.

Ova od naroda sve omrženiji elita pokazuje znake nervoze, jer su kao sredstvo krupnog kapitala primorani da utiru put modernom fašizmu. U protivnom će oni biti uklonjeni sa vlasti od onih koji će čvršće, odlučnije i bezobzirnije braniti interese modernog fašizma, bilo da on nosi etiketu evropskog, ruskog  ili vec poznatog made in USA fašizma. To je logičan završetak procesa koji se već nazire i u samoj Evropi.

Samoorganizovanje radnika i nazaposlenih

Radnici u Srbiji su u potpunosti okrenuli leđa sindikatima koji postoje samo na papiru i krenuli u samoorganizovanje u cilju ostvarenja svojih prava.

Posle konfuznih i nedovoljno radikalnih štrajkova, koji su imali više oblik zahteva za milostinjom od postoje vlasti, krenulo se i sa radikalnijim zahtevima, poput štrajkova glađu, a  sada se već praktikuju ozbiljniji pokušaji klasne borbe kao što su blokade puteve, pruga i pokušaji zauzimanje fabrika. Ovi štrajkovi  počinju da daju prve male pobede koji predstavljaju putokaz ka ozbiljnijoj klasnoj borbe. No ne treba gajiti velike iluzije i režim počinje sve više da primenjuje silu u sprečavanju radikalnijih oblika borbe.

Klasna polarizacija - na kapitaliste, plaćenike režima, odnosno sve pristalice režima i radnike, nezaposlene i mlade bez perspektive je osnovna i stvarna podele društva u Srbiji. Ukoliko se ostvari da ova podela postane vidljivom i političkom to će biti krupni korak u klasnoj borbi obespravljenih u Srbiji. Time bi se stvorile pretpostavke da se potisnu sve lažne podele  na patriotski i reformski blok, na proruske i prozapadne snage s ciljem da njihovi zastupnici budu zbrisani s političke scene.

Solidarnost sa političkim zatvorenicima

Levičarske grupe i pojedinaci nastavljaju akcije protesta u Srbiji protiv progona političkih neistomišljenika.; u konkretnom slučaju zahtevajući da se obustavi represija  nad grupom zatvorenih anarhosindikalista .      

Saopštenjima, peticijama, koncertima solidarnosti i protestima neće se nagnati režim da prizna  svoju nedemokratsku prirodu, ali će se snažiti uverenje  kod svih levičarskih grupa  da samo organizovanom, permanentnom i udruženom borbom se mogu postići ciljevi klasne borbe. Istovremeno se ovim akcijama solidarnosti uče razni metodi i oblici borbe koji će biti sve potrebniji, zbog namere režima da slama svaki ozbiljniji klasni otpor i nosioce borbe proglašava teroristima, dok će se stvarni neprijatelji naroda - od ratnih zločinaca, do kriminalaca raznih profila slobodno šetati po  parlamentu, sudovima, policiji, crkvi, upravnim odborima i ostalim javnim institucijama.    

 Borba se nastavlja !

LEVICA I  LAŽNA LEVICA

Konfuzija u određenju levice kulminirala je devedesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji usled raspada Savez Komunista Jugoslavije kao krajnje revizionističke i nacionalističke partije. Tada je u Srbiji bilo opšteprihavćeno mišljenje da su formalni naslednici Saveza Komunista Jugoslavije - MiIoševićev SPS, odnosno JUL, ko njegov surogat, levičarske partije. Praksa je pokazala da se radilo o nacionalistima i šovinistima, a u slučaju JUL-a i običnoj interesnoj grupi koja se želela samo napljačkati. Posebno je JUL svojim  stavovima jos više unosio konfuziju u dezorijentisane mase u Srbiji. I danas u Srbiji postoje partije koje pod formom levičarskog parolašenja i sa pozicija nacionalsocijalizma propagiraju interese ruskih imperijalista.

Posle rušenja Miloševićevog režima, i prodora i dominacije neoliberalne ideologije sa Zapada, u Srbiji se u poslednje vreme pojavljuju razne antifa- anarho- komuno- antiautoritarne  grupe koje nastoje zastupati interese najširih slojeva. Ova pojava bi bila poželjna (bolje i to nego nacionalisti i fašisti), da se iza aktivnosti ovih grupa često ne krije toliko sumnjiva idejna pozicija koja ove grupe posredno svrstava u saradnike neoliberalnog režima. Istovremeno i sam režim, pred rastućim nezadovoljstvom masa, pokušava na sve načine održati  kontrolu nad rastućim otporom- bilo potkupljivanjem vrhova sindikata ili stvarenjem novih partija koje će navodno zastupati interese radnika i obespravljenih, bilo da se i same vladajuće partije po potrebi proglašavaju antifašističkim i sa levičarskom orijentacijom.

Opšte i zajedničko mesto idejne pozicije koje se želi nametnuti tek začetim revolucionarnim stremljenjima je pokušaj negiranja klasnog pristupa u poimanje same stvarnosti, odnosno do kraja parcelisanje i minimiziranje ciljeva borbe protiv kapitalističkog poretka. Zbog toga ova shvatanja počinju nailaziti i na određenu podršku u samom sistemu.

Iako je istorija klasnih borbi već dala svoj sud o svim reformisanim strujama u radničkom pokretu, gde su one završile kao «psi na lancu imperijalizma», i koje objektivno učvrsčuju sam kapitalistički poredak, neophodno je ponovo pojačati borbu protiv postojeće idejne zbrke radi jasnog razgraničenja - pojmovnog, idejnog i delatnog. Ponovna afirmacija naučne definicije fašizma, kao i određenje modernog fašizma je početni korak u razgraničenju levice od lažne levice. Zato sadašniji antifašisti u Srbiji  moraju da se, pored borbe protiv nacionalizma, šovinizma i klerofašizma, odlučno obračunavaju i sa nadirućim reformističkim i oportunističkim shvatanjima, koja su sve ozbiljnija prepreka za razvoj revolucionarne misli koja je tek u svom povoju...

 «Ko se ne bori protiv kapitalizma nek ćuti o fašizmu» - parola  koju je istakla revolucionarna levica  pre tri godine u sukobu sa nadirućim formama fašizma. To je parola koja otkriva pravu suštinu stanja na tzv. levici i koju revolucionarna levica mora visoko poneti. Time se, iako za sada stidljivo, i u Srbiji najavio proboj opredeljenje narodnih masa širom sveta koje su shvatile da  se kapitalizam  ne može reformisati. One svojom borbom jasno poručuju da je kapitalizam istorijski prevazidjeni sistem i da  mora biti srušen.

Današnja Srbija je pod potpunom kontrolom imperijalističkih i domaćih pljačkaša i svako prećutkivanje te činjenice i ne napadanje osnova kapitalističkog sistema je kapitulacija pred klasnim protivnikom. Ko to ne čini nalazi se sa druge strane barikade - na pozicijama globalne imperijalističke diktature, odnosno poziciji modernih fašista, sa onima koji su već odavno i višestruko zaslužili da budu izvedeni pred pravedni sud pobunjenih naroda sveta.   

Fašizam 1933. - Oblik vladavine najreakcionarnijih krugova imperijalističke buržoazije zasnovan na otvorenoj diktaturi i agresiji. 

Fašizam 2001. - Oblik ispoljavanja globalnog imperijalizma upotrebom svih sredstva prinude i agresije s ciljem očuvanja osnova kapitalističkog društva.

novembar 2009.

TALAS RADNIČKIH PROTESTA SE ŠIRI SRBIJOM !

Više hiljada radnika iz cele Srbije okupilo se na sindikalnom protestu 29. aprila 2009. godine u Beogradu. Partija rada podržala je ovaj protest čiji su zahtevi bili obustavljanje otpuštanja radnika, smanjivanja plata i penzija, kao i da se teret ekonomske krize prebaci na najbogatije. Na protestu je pokazana veća masovnost i veći potencijal radničkog bunta nego prethodnih godina, i jedino je konfuzna i izdajnička politika sindikalnih lidera uslovila da protest ne bude još masovniji i da na njemu ne bude još jače izraženo suprotstavljanje radničke klase politici koju država sprovodi u interesu kapitalističke klase.

Vlast u Srbiji panično pokušava da obuzda i drži pod kontrolom rastuće nezadovoljstvo i sve češće proteste radnika. Pored potkupljivanja vrhova sindikata, režim protura i  ideju o stvaranju jedne partije od sadašnjih sidnikata, kako bi uspeo da preko nje  kontroliše radništvo Srbije. Međutim, radnici Srbije sve manje veruju sindikalnim rukovodstvima i sve se više odlucuju na štrajkove i druge oblike protesta bez pitanja sindikalnih centrala.

Grupa radnika kragujevačkog preduzeća "Partizan" ponovo je započelo štrajk glađu zbog toga što većinski vlasnik nije ispunio ni jedan od zahteva štrajkača.
Štrajkački odbor je doneo odluku da, posle 19 dana od prekida prvog štrajka glađu, obnovi protest koji će trajati sve dok vlasnik ne ispuni zahteve radnika.
On je rekao da većinski vlasnik nije uplatio 42 miliona dinara doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje i 200 evra po godini staža na osnovu socijalnog programa.
Od 114 zaposlenih u "Partizanu", od 9. decembra prosle godine štrajkuje 85 radnika.

Radikalizacija radničkih protesta poprima i neke drastične forme. Tako su se  članovi  udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru   zaključali u prostorije svoje asocijacije u zgradi “Jezero”   štrajkovali glađu, a jedan od štrajkača je sam sebi odsekao prst,.

- Svakako kod kuće već gladujemo, i mi i naše porodice, jer nismo mesecima dobili ni dinara. Jedino što će se promeniti jeste što ćemo sada gladovati u krugu fabrike .

Pripadnici PR će učestvovati u svim oblicima radničkog otpora kapitalističkom sistemu, nastojeci da daju tom otpotu što borbeniji karakter.  Partija rada smatra da narodne mase sve vise shvataju da je kapitalizam sistem prošlosti i da jasno pokazuju da žele da žive u društvu u kojem će ekonomska ravnopravnost biti preduslov svih drugih ravnopravnosti i sloboda.

jun 2009.