Štampaj Štampaj

1. maj koji to nije

01maj2015-01  Ove godine sindikalni pokret u Srbiji, BiH i ostalim „bivšim“ je dostigao samo dno u zastupanju interesa radničke klase i njene borbe.

  Pored opšte razdijeljenosti sindikalnog pokreta, kupljenosti vrhova sindikata od strane režima i predstavnika krupnog kapitala, sindikati su otišli i korak dalje u svojoj nemoći. Oni se čak i ne trude da okupe radnike na svoje „proteste“.

  Stvarna nemoć da se okupi ozbiljniji broj radnika za 1. maj i povede „radnička borba“ govori o tome koliko su postojeći sindikati izgubili uticaj u masama, kao i da radnici u njima više ne prepoznaju zaštitnike njihovih opštih, a ni pojedinačnih interesa. Ova sindikalna rukovodstva nisu više u stanju nikog da predstavljaju osim sami sebe. Ona su davno zaslužila da im radnička klasa, ne samo „okrene leđa“, već i da se obračuna sa njima.

« 1 of 2 »

  No, ovogodišnji prvomajski protest u Beogradu je pokazao i još veću tragičnost tzv. levog pokreta u Srbiji, koji u svojoj nemoći ide za takvim sindikalnim rukovodstvima i dodatno kompromituje levu ideju koja je počela jačati i na ovim prostorima. Levom frazeologijom, idejama o „srpskoj Sirizi“ i oportunizmom u praksi se najdalje stiže kraj noga stola krupnog kapitala.

  Ono što u ovakvoj situaciji raduje je svakako to jačanje otpora i raznih inicijativa u samim masama koje više nemaju nikakvo poverenje u političke partije i sindikate. I treba se radovati što ovi i ovakvi sindikati u suštini nestaju sa političke scene, a sa njima pod ruku može da nestane i ovakva levica.

  Partija rada je i ove godine za 1. maj vršila propagandu u cilju podizanja borbenog duha među radnicima i ukazivala na pogubnost koju sa sobom ostavlja paktiranje i saradnja sa klasnim protivnikom.

  Za borbeno jedinstvo svih obespravljenih!

  Balkanskim pokretom otpora!