Štampaj Štampaj

Banda dobro pliva – sirotinja dalje tone

poplave_2014  Nesreća koje je zadesila Srbiju, BiH i Hrvatsku sa ogromnim poplavama, pored šoka koji je nastao, zbog totalne nepripremljenosti ovih zemalja za ovakve situacije, pokrenula je izraze solidarnosti i želje da se pomogne svima u nevolji. I to je jedino dobro u svemu ovome što se dešavalo proteklih dana. Sve ostalo je politička predstava. Iznenada se javila ta druga “solidarnost”, posebno u Srbiji, proizvedena, lažna, glasna, puna patetike i licemerja. Sve radi tzv. političkog marektinga, građenja nekih pozicija ili dodvoravanja režimu. Ujedno je to idealna prilika vlastodršcima da trenutnu situaciju iskoriste, ne samo za učvršćenje na vlasti, nego i za trasiranje fašisoidnih odnosa. Zato su već uveliko izvršene pripreme – sprega krupnog kapitala i režima nikad nije bila bolja (nestade odjednom ono o borbi protiv korupcije); represivni aparat se dodatno ojačava; mediji su stavljeni pod kontrolu režima; poziva se na jedinstvo (sabornost ) oko vlasti (vodje).

  Jedino što je istina, i koja nas pogađa posred čela je, da je narod stradao. Izgubili su kuće, useve… sve ono što su godinama sticali. I to ne bi bila tolika tragedija da žive u nekom drugom društvu u drugim odnosima i da znaju da ce to moći ponovo steći. No oni vrlo dobro znaju da je za njih to kraj. Da više nema onoga – samo da je zdravlja, pa ćemo sve ponovo steći. Sve je zatvoreno. Ovo društvo odavno ne daje nadu više ni mladima. Da bar oni mogu da grade svoj život i svoju budućnost. I šta onda mogu očekivati ovi nesrećenci što su ostali bez ičega? Ništa. Njima se već uzimalo stalno. Svakodnevno su im već krali od života.

  Najgore u svemu ovome je što se banda vrlo dobro snalazi čak i ovakavoj situaciji. Već trasiraju neke buduće laži o obnovi i prosperitetu. Čak lansiraju priče o obnovu Jugoslavije, normalno njihove i po njihovoj mjeri, da bi oživjeli nadu kod naroda o boljem životu. Zato treba pozdraviti svaki gest optora, čak i u ovakvoj situaciji. Bar postavljati jednostavna pitanje – otkud njima tolike pare za “solidarnost”? Čije su to pare i čije su to fabrike? Čije je to sve? Njihovo? Da, biće, to njihovo i sve više njihovo, dok se ne javi sila da im stane nogom za vrat, i vrati narodu ono što je njegovo. Što je zajedničko!