Štampaj Štampaj

Bilten – decembar 2007

bil-dec07-001  Dok se bliži najavljivano “konačno” rešenje statusa Kosova, mase u Srbiji i na Kosovu ne pokazuju mnogo interesovanje za ovo pitanje. Nespremnost masa u Srbiji da idu u novi rat, kao i pokazana nezainteresovanih albanskih masa na Kosovu da učetvuju na parlamentrnim izborima, otkriva šta oni misle o  političkim elitama u Srbiji i na Kosovu. Međutim, ove elite  koriste nerešeno “pitanje Kosova” kao pogodan uslov za svoje održanje na vlasti, stalno propagandno podgrevajući ovo pitanje, predstavljajući ga kao sudbonosno za život celog naroda. Kao marionete i sredstvo u rukama najmoćnijih imperijalističkih sila, ovi tlačitelji naroda se utrkuju da udovolje interesima svojih nalogodavcima. Američki, evropski i ruski imperijalisti skinuli su humanističke maske i sada otvoreno huškaju srpski i albanski narod, radi ostvarenja svojih interesa, odnosno interesa multinacionalnog kapitala. PR, koja je uvek bila na strani prvedne borbe albanskog naroda za nacionalno oslobođenje i podržavala njihovo pravo na samopredeljenje, smatra da albanske i srpske mase treba da kažu odlučno NE imperijalistima i NATO okupatorima.     

  Za mir između srpskog i albanskog naroda!

  Za slobodno i nezavisno Kosovo!

  Za slobodnu i nezavisnu Srbiju!

  Živela zajednicu balkanskih naroda!

  Živeo otpor imperijalističkoj okupaciji Balkana!


bil-dec07-002  Narodne mase u Srbiji sve manje su zainteresovane za parlamentarni politički brlog i inscenirane sukobe između različitih struja političke vrhuške, bez obzira na prenaduvanu medijsku pažnju koja im se posvećuje. Početak serije štrajkova samo je najava jedne drugačije političke scene u Srbiji. Sve je jasnije da je u Srbiji istorijski prevaziđena politička podela na “konzervativno-patriotski” blok i “reformsko-demokratski” blok, zaostala iz devedesetih godina. Sve se jasnije ocrtavaju konture nove podele – podele između vladajuće, kapitalističke, osione i pljačkaške Srbije i Srbije obespravljnih i siromašnih. I dok “patriotski” i “reformski” stranački blokovi mogu da egzistiraju jedan pored drugog, uživajući u raznim koalicionim pogodbama i političkoj trgovini, uz punjenje sopstvenih džepova od tzv. tranzicionih pogodnosti, nastojeći da malim parama  kupe socijalni mir, dotle obespravljena Srbija polako ali sigurno počinje da izražava svoje nepristajanje na neslobodu, bedu, poniženje i pljačku koju sprovode ove kapitalističke klike. Javlja se svest da je samo rušenje poretka i uništenje političke i kapitalističke elite u Srbiji uslov za normalan život najširim masama. Čak je i anketa koju je sprovela međunarodna kapitalistička marketinška agencija “Gallup International” pokazala da se ispitanici iz Srbije za revolucionarnu akciju kojom bi se društvo korenito promenilo izjašnjavaju u procentu koji je najviši u Evropi (21%). Međutim, za sada nema jačeg političkog subjekta koji bi to prigušeno narodno nezadovoljstvo mogao da pretoči u snagu koja bi srušila sadašnji poredak. I zato je  ponovno afirmisanje parole “Jedino revolucijom!” – čin koji istorijske okolnosti diktiraju najsvesnijim delova društva u Srbiji. Korumprirani poredak koji nije u stanju, niti želi, da svim pripadnicima društva omogući da imaju posao, stan, besplatno školovanje i lečenje, treba nemilosrdno rušiti. “Jedino revolucijom” je politički put kojim se uspostavlja vlast najširih slojeva nad sredstvima za proizvodnju, a ujedno i način kojim se prevazilaze podele i mržnja koja je posejana među narodima na prostoru bivše Jugoslavije i Balkana.


bil-dec07-003  Pitanje koje je danas potrebno postaviti nije da li u Srbiji ima ili nema fašizma, već na koji način se treba suprotstaviti fašizmu. PR i ostale snage revolucinarne levica su 7. oktobra pokazale u Novom Sadu da se fašizmu mora suprotavljati direktno i svim sredstvima, jer se ne radi o jednoj od mnogobrojnih pojava na političkoj sceni, već o sitemu koji se uspostavlja. Reč je o sistemu u kojem će krupni kapital, kao apsolutni vladar Srbije, fašističkim bandama i žandarmerijskim batinašima braniti poredak od  narodnih masa. Ćutanje i sklanjanje pred naletom fašizma, samo ohrabruje ove bande da gaze  “nesrbe”, “cigane”, “jevreje”, “šiptare”, “balije”, “ustaše”, “komunistički ološ”, “pedere”, “narkomane”, “sekte”, “izdajnike”… sve one koji drugačije misle. PR se zalaže da sve antifašističke snage u Srbiji grade politiku jedinstvenog fronta otpora fašizmu. Politiku koja se neće samo suprotstavljati nosiocima ispoljavanja fašizma po ulicama i drugim javnim mestima, već će se, pre svega, suprotstaviti onima koji organizuju, finansiraju i podržavaju uspostavljanje fašizma. 

  Smrt fašizmu – sloboda narodu!


bil-dec07-004  U Sofiji je, 2. i 3. decembra 2007. godine, održana Druga konferencija komunističkih i radničkih partija Balkana. Na konferenciji su učestvovale partije i organizacije iz Bugarske, Grčke, Turske/Severnog Kurdistana i Srbije, i to: Bugarska radnička partija (komunista) i Pokret otpora “23. septembar” iz Bugarke, Komunistička organizacija Grčke (KOE), Marksističko-lenjinistička komunistička partija (MLKP) i Maoistička komunistička partija (MKP) iz Turske/Severnog Kurdistana i Partija rada iz Srbije.Predstavnici partija i organizacija koje su učestvovale u konferenciji raspravljali su o problemima s kojim se suočavamo na Balkanu i o načinima njihovog rešavanja, te doneli odluke o konkretnim merama za unapređenje borbe u narednom periodu. Postignuta je saglasnost povodom potrebe i važosti razvijanja prisnije saradnje i solidarnosti među komunističkim, revolucionarnim, progresivnim i antiimperijalističkim snagama balkanskih zemalja, kao i povodom potrebe za vođenjem regionalne antiimperijalističke borbe.

  Konferencija je pozdravila i podržala štrajkove i druge oblike otpora koje radništvo i omladina balkanskih zemalja organizuju protiv imperijalističke agresije i neoliberalne politike. Zaključeno je da neposredni zadatak svih komunističkih, revolucionarnih i antiimperijalističkih snaga na Balkanu predstavlja borba protiv okupacije i hegemonije imperijalističkih sila u našem regionu, protiv imperijalističke agresije i okupacije u drugim delovima sveta, protiv rasizma i šovinizma koji se raspiruju među balkanskim narodima, kao i protiv kapitalističke eksploatacije i pljačke.

  Konferencija je uputila podršku snagama koje se na Balkanu i u drugim delovima sveta suprotstavljaju imperijalizmu i vode revolucionarnu borbu protiv sistema eksploatacije i ugnjetavanja, i izrazila svoju solidarnost s njima.

  Spremnost učesnica Balkanske konferencije da, i pored ideoloških razlika, grade jedinstvo u koordinaciji konkretnih aktivnosti regionalne borbe protiv imperijalizma i neoliberalne politike, putokaz je za sve deklarisane grupe revolucionarne levice u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije kako treba jačati antikapitalističko akciono jedinstvo.

  Osnažimo antiimperijalističku borbu na Balkanu!