Završna rezolucija Treće konferencije ICOR-a

Treća svetska konferencija, novembar 2017

I – Treća svetska konferencija revolucionarne svetske organizacije ICOR, osnovane 2010. godine, održana je ove jeseni 2017. godine u Evropi. Učestvovali su delegati iz 31 organizacije članice iz 28 zemalja, kao i 5 gostujućih delegacija. Ostali delegati nisu mogli prisustvovati zbog reakcionarnih viznih režima i propisa ili represivnih mera u njihovim zemljama.

II – Dnevni red i pravila procedure predloženi od strane Međunarodnog koordinacionog komiteta (ICC) su prihvaćeni uz obostranu saglasnost. Drugarica Monika, iz MLPD-a Nemačka, (glavna koordinatorka  ICOR-a), kao i 4 kontinentalna koordinatora jednoglasno su izabrani u predsedništvo. Konferenciju je veoma dobro organizovao Multilateralni organizacioni kadar, sastavljen od 75 drugarica i drugova iz šest zemalja.

Nastavi čitanje

Rezolucija ICOR-a filipinskom narodu, pregovaračkoj komisiji NDFP-a i Duterteovoj vladi.

  Za nastavak i uspeh mirovnih pregovora!

  Za slobodu svih političkih zatvorenika na Filipinima!

  Solidarnost sa borbom naroda Filipina za slobodu!

  Poslednjih 50 godina filipinski narod se organizirano bori za oslobođenje od imperijalizma. Nakon što je izabran, filipinski predsednik Duterte izjavio je da će osloboditi sve političke zatvorenike. Postavio je četiri predstavnika narodnih organizacija kao članove Vladinog kabineta, obećao je socijalne reforme i odgovarao na zahteve Narodnog demokratskog fronta Filipina (National Democratic Front of the Philippines) kako bi nastavili mirovni pregovori.

  Duterte je oslobodio neke prominentne političke zatvorenike – što je veliki uspeh! Ali, 400 progresivnih i revolucionarnih zatvorenika su i dalje u
pritvoru. Neki od njih i decenijama, sa raznim optužbama, a mnogi od njih su stari i bolesni.

  Zahtevamo od predsednika Dutertea: Nastavak mirovnih razgovora na demokratskim osnovama! Oslobađanje svih političkih zatvorenika! Da se ozbiljno razmotre zahtevi za agrarnom reformom, kao i ekonomske, društvene i ekološke reforme u interesu filipinske radničke klase i naroda!

Takođe zahtevamo zaustavljanje plana “Oplan Bayanihan”, koji je rezultovao brojnih kršenjima ljudskih prava i zaustavljanje implementacije plana “Oplan
Kapayapaan”, koji je trebalo da bude nastavak plana “Oplan Bayanihan”.

Sebe obavezujemo: da intenziviramo međunarodnu solidarnost sa borbom za oslobođenje Filipinina! Borba filipinskog naroda za nacionalno oslobođenje i socijalne reforme, kao deo borbe naroda sveta za slobodu, je bila i ostala odlučujuća sila progresivnih promena.

Živela internacionalna solidarnost!

19. januar 2017. godine.

http://www.icor.info/2017/resolution-of-the-icor-to-the-filipino-people-the-duterte-government-and-to-the-negotiating-commission-of-the-ndfp

Rezolucija PR o NATO paktu i njegovom prisustvu u Jugoslaviji

  Trupe NATO pakta, zajedno sa svojim politickim stabovima nalaze se na teritoriji Jugoslavije, rasporedjene u BiH, Hrvatskoj i Makedoniji.

  NATO pakt su stvorili americki imperijalisti u saradnji sa imperijalistima Zapadne Evrope 1947. godine. Zabrinuti zbog velikih pobeda Sovjetskog Saveza, stvaranja socijalistickog tabora, pobeda Crvene armije u Kini i sve mocnijeg antikolonijalnog i antiimperijalistickog pokreta u zemljama Treceg sveta, stvorili su NATO pakt kao agresivni vojni blok protiv Sovjetskog Saveza, Kine i oslobodilackih pokreta u kolonijama. Od samog pocetka svog stvaranja on se formirao kao udarna vojna pesnica koja je trebalo da vojnicki pobedi Sovjetski Saveza i druge socijalisticke zemlje i da u njima restaurira kapitalizam. Poznate su direktne intervencije NATO-a u Vijetnamu, Latinskoj Americi i Africi.

  Krajem osamdesetih godina raspao se Sovjetski Savez i raspusten je Varsavski pakt, a zemlje u sastavu Sovjetskog Saveza, kao i zemlje Istocne Evrope likvidirale su socijalizam i posle putem restauracije kapitalizma.

Nastavi čitanje

Rezolucija PR o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji

  "Od svih osećanja koja postoje u čoveku, najjače, najžilavije i najdublje je nacionalno osećanje". Ove Lenjinove misli najbolje pokazuju kakav ogroman značaj ima nacionalno osećanje u životu svih ljudi. Zato su revolucionari poklanjali veliku pažnju nacionalnom pitanju.

  Lenjin i Staljin su razmatrali nacionalno pitanje kao revolucionarno pitanje i kao sastavni deo socijalističke revolucije. Ono se pravilno i potpuno rešava samo u socijalizmu po principu da svaki narod ima pravo na samoopredeljenje do otcepljenja i stvaranja samostalne države. Pri tome ne treba mešati pravo sa obavezama. Revolucionari ugnjetačke nacije treba da budu bezuslovno za otcepljenje ugnjetene nacije, a revolucionari ugnjetenih nacija za zbližavanje i ujedinjavanje.

  Jugoslavija je mnogonacionalna zemlja. Sticajem istorijskih okolnosti, narodi Jugoslavije su se tako izmešali da danas nema nijedne njene republike koja je nacionalno homogena. Sve su one po sastavu stanovništva mnogonacionalne.

Nastavi čitanje