Protiv jačanja rasizma u Srbiji!

azilanti_01  Za nekoliko stotina azilanata, koji već neko vreme žive u šumama u okolini Bogovađe, doneta je odluka od strane vlasti da im se utočište pruži u okolini Obrenovca, ali je to naišlo na negodovanje lokalne vlasti i meštana. Sa prvim snegom uslovi su postali još teži. Azilanti se od jutros se nalaze u autobusima zbog blokiranog puta.

  Fašističkim grupama i partijama je ovo dobra prilika za ubiranje političkih poena, a režimu nova prilika da se skrene pažnja sa stvarnih problema društva. Socijalni bes naroda se kanališe na mržnju prema azilantima ili Romima,a ne prema bezobzirnoj diktaturi kapitala koja ih čini sve siromašnijim i gura u beznađe. Za njih problem nije u sistemima koji su te azilante naterali da sigurnost od ratova i siromaštva potraže u nekoj od „naprednih“ zemalja zapada. Lako su ti meštani zaboravili kolone izbeglica srpskog naroda koje vole da pominju jedino kada im treba kada se busaju u "patritoska prsa".
Divljanje meštana Obrenovca, a sutra bilo kog drugog mesta u Srbiji, koji su prevareni da su im ti alizanti tu da im otmu radna mesta ili hranu, dobra je osnova da fašistička ideologija postane satavni deo razmišljanja "običnog građanina Srbije" i da fašističke organizacije krenu i u legalnu borbu za osvajanje vlasti.

  U stvari, u Srbiji se ne dešava ništa posebno u odnosu na ostale zemlje Evrope, gde fašizam sve više odnosi prevagu potpomognut malograđanskim slojevima, odnosno tzv srednjom klasom.

  Dići glas protiv jačanja rasizma u Srbiji je naša obaveza, uz jedan vrlo bitan uslov – Ko neće da se bori protiv kapitalizma, znači samog sistema, nek ćuti o fašizmu!

Na barikade!

protesti_01  Bande kapitalističkih plaćenika po Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i drugim gradovima bivše Jugoslavije su mislili da nema kraja poniženju i eksploataciji radničke klase. Mislili su da im moć novca, sila represivnog aparata i velike gazde spolja omogućuju lagodnu vladavinu. I da im je jedini problem kako će u zajedničkoj pljački (udruženom zločinačkom poduhvatu), pobijediti svoje rivale, koji hoće samo kao i i oni, bar malo. Za njih je radnička klasa samo statistički podatak, broj – koliko treba otpustiti, koliko im treba dati da prežive, koja im se još prava mogu uskratiti i ništa više. Istina, oni su u pravu. Ta radnička klasa je već decenijama dezorijentisana, gurnuta na marginu, bez skoro ikakvih prava i “bez zuba“, ali je sada je i gladna. Ta radnička klasa može postati bijesna; ta radnička klasa ako iskaže radničku solidarnost, može biti i opasna po samu vlast. Taj “ljudski i nepotrebni višak” neće tražiti samo zaostale plate, zdavstveno osiguranje… Može tražiti nazad fabrike, samu vlast za sebe. Zato , oprez! Stari metod obećanja i prijetnji u paketu najprije, kako opasni virus radničkih barikada i blokada ne bi počeo da se širi. Ako treba, koristiće se i sila, bilo plaćenih fašističkih batinaša, bilo specijanih policija, zbog ugrožavanja javnog reda, poretka i sve u interesu – građana, “poreskih obveznika”, Srbije, Hrvatske, BiH…

Continue Reading

Solidarnost sa političkim zatvorenicima

protest_ambasada_1

protest_ambasada_2protest_ambasada_3

  Pripadnici PR, uz podršku drugova, izveli su 12. septembra akciju solidarnosti sa političkim zatvorenicima u Turskoj. Turski profašistički režim nemilosrdno se obračunava sa svima koji podignu svoj glas protesta. Zatvori su prepuni političkih zatvorenika, osuđenih na dugogodišnje kazne, a svaka aktivnost u suprotstavljanju režimu se podvodi pod terorizam. Međutim, otpor naroda iz dana u dan sve više raste i sukobi između narodnih masa i policije su sve češći i žešći. Akcija pripadnika PR je izvedena ispred turske ambasade u Beogradu, pod geslom – NARODNI OTPOR SE NE MOŽE ZAKLJUČATI!

Protesti u BiH

  07.06. –  Protesti u Sarajevu zbog pravno-političkog haosa u Bosni i Hercegovini koji je rezultirao, između ostalog, time da bebe, rođene nakon 12. februara 2013. u ovoj zemlji, nemaju jedinstveni matični broj (JMB). Okupljeni građani svojim su vozilima blokirali jedan od ulaza za službena vozila u Parlament, sa zahtjevom da se neće pomjeriti, dok se ne donese odluka. Skup nailazi na jaku podršku gradjana. Održan protest studenata u znas solidarnosti. Manji incidenti sa policijom i pripadnicima obezbedjenja. Protesti podrške u još nekim gradovima BiH. Novi protesti najavljeni.


  11.06. – Od prvobithin zahteva skup prerasta u anti-vladine demonstracije, hiljade pred zgradom parlamenta u Sarajevu. Opšte nezadovoljstvo cjelokupnim stanjem okupilo je više od pet hiljada ljudi. Građani  ignorišu pokušaj prekidanja demonstracija.

« 1 of 2 »

AGITPROP – novembar 2012

agit_antifa_bih_1 agit_antifa_bih_2 agit_antifa_bih_4 

 Antifašistkinje i antifašisti Bosne i Hercegovine organizovali su niz uličnih akcija povodom obilježavanja 9. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma.

   U Banjoj Luci, Mostaru i Prijedoru antifašisti su prekrečili desetke fašističkih simbola i poruka mržnje, a u sva četiri grada polijepljeni su plakati sa porukom "Fašizam ubija".

   "Ovim uličnim akcijama želimo još jednom upozoriti građane BiH na svu pogubnost fašističkih ideja i prakse, na opasnost od njihove rehabilitacije i sramotnog istorijskog revizionizma. U mnogim gradovima, u oba entiteta, ulicama su data imena ratnih zločinaca, fašističkih saradnika i na taj način je odaslana jasna poruka kakvom društvenom modelu naginju nacionalističke elite.

   Dodajmo ovome i permanentnu ekonomsku krizu te krizu sistema vrijednosti, masovnu nezaposlenost i opštu besperspektivnost i postat će nam puno jasnije zašto ideje ekstremnog nacionalizma i neonacizma imaju utjicaja na izvjestan broj mladih ljudi", istakli su antifašisti.

Zbijanje redova!

  U BiH je održan kamp revolucionarnih organizacija. Kampu su prisustvovali predstavnici PR i CA. Cilj održavanja kampa je bio da se počne sa praksom okupljanja revolucionarnih organizacija  i anrifašističkih grupa sa prostora bivše Jugoslavije i Balkana  i njihova razmjena iskustava, kako bi se i na taj način doprinosilo jačanju klasne borbe protiv kapitalizma, odnosno jačanju balkanskog pokreta otpora imperijalizmu. Ovo prvo održavanje kampa opravdalo je svoju svrha i u narednom periodu će se nastaviti sa ovom praksom, s ciljem da se uključe i druge organizacije i grupe.

kamp12_1 kamp12_2 kamp12_3

Raste otpor rehabilitaciji zlikovaca

   Mobilizacija antifašista i protivnika rehabilitacije poprima karakter kada režim mora da preduzima dodatne korake kako bi svoju nameru ostvario. Otuda medijska blokada o protestima ili lažno izveštavanje, i otuda prolongiranje sudskog procesa, sa namerom da se za par meseci sve lakše ostvari.

rehab22_6   rehab22_6b

   Narastajući otpor rehabilitaciji razotkriva nameru režima da se ponovo ojača politika 90-tih godina u novim okolnostima, a posebno da se Srbija, osloncem na elemente četničke politike iz Drugog svetskog rata, pripremi za nastupajuće događaje u celom regionu. To podrazumeva pojačanu represiju na unutrašnjem planu, dalju centralizaciju Srbije, a istovremeno traženje saveznika na spoljnem planu koji bi bio najbolji garant očuvanja ostataka velekosrpske politike. Istovremeno režimu najviše odgovara i četnička politika na unutrašnjem planu kako bi slamao veća nezadovoljstva pripadnika nesrpskih nacija i suzbijao ozbiljniji klasni otpor osiromašenih masa. 

   Antifašisti Srbije i regiona se povezuju i koordiniraju aktivnosti protiv namere režima u Beogradu da izvrši rehabilitaciju. Održavaju se tribine i filmske predstave gde uzima učešće sve veći broj intelektualaca, a istovremeno se vrše protesti ispred Višeg suda u Beogradu, prilikom svakog ročišta u procesu rehabilitacije.

  U predstojećem periodu pred protivnicima rehabilitacije stoji obaveza da svoj relativno stihijski nastup podignu na nivo stvarne kampanje – Ne rehabilitaciji, koja bi uspela da okupi još širi krug protivnika sramnoj nameri režima, i koji bi, bez obzira na svoju idejnu poziciju, kroz akciono jedinstvo mogli da doprinose zajedničkom cilju.

Politička pobeda

antinato   Aktivizam koji su pokazale udružene levičarske grupe, povodom odražavanja NATO konferencije u Beogradu, u političkom smislu je pobeda i naznaka većeg otpora postojećem sistemu i imperijalističkoj dominaciji. Ta politička pobeda se ogleda pre svega u jedinstvenom nastupu levičarskih snaga, a posebno što otpor NATO dominaciji u Srbiji je iskazan i od snaga koje nisu desničarske i peta kolona ruskog imperijalizma.

   Selektivan odnos režima prema protestima koji su ovim povodom održani, najbolje govori koga marionetski režim u perspektivi smatra glavnim protivnikom. To se najbolje videlo kroz odnos policije prema učesnicima protesta. Za razliku od skupova u u organizaciji ekstremnih desničara, internacionalistički i antiimperijalistički skup Anti-NATO kampanje bio je brutalno razbijen od strane policije. Nasrtanje policijskih snaga na mirni i ne masovni skup levičarskih demonstranata je i naznaka da će represija režima jačati prema svim onim snagama koje nastupaju sa suprotih klasnih pozicija – odnosno onih koji ustaju protiv diktature kapitala, represije režima, imperijalističkog ropstva.

   Hapšenje pripadnika Anarho-sindikalističke inicijative, Crvene akcije i Partije rada prilika je za jačanje ovih organizacija, kao i jačanje uverenja da se samo jedinstvenim i masovnim pokretom narodnih masa može uspešno voditi borba protiv imperijalizma i NATO-a kao njegove reprezentativne sile – sile globalnog terorizma.

« 2 of 3 »

Radničko NE kupljenim sindikatima

mayday4_01_05_11  Radnici, nezaposleni i svi ostali ugnjetavani i ove godine nisu izašli na ulice gradova Srbije, BiH i Hrvatske da protestuju 1. maja. Nije u pitanju samo razbijenost, dezorjentacija i nemoć radništva, već i njihova nepoverenje u kupljene sindikate, a koji, bez ikakvog dostojanstva, mrvice dobivene od bahate vlasti licemerno proglašavaju sindikalnim pobedama. Pri tome ovi sindikati pristaju na najsramniju kapitulaciju, odričući se za duži period jednog od osnovnih prava sindikalne borbe – prava na socijalne proteste. Izjava predstavnika jednog sindikata u Srbiji da su oni pokušali da organizuju prvomajske proteste ali da ih radnici nisu poslušali, najbolje govori šta misle radnici Srbije o njihovim sindikalnim rukovodstvima. Tome treba dodati i nepostojanje jačih političkih organizacija koje bi artikulisale nezadovoljstvo masa ka radikalnijim političkim zahtevima.

Continue Reading

Saopštenje PR – odlazak revolucionara

bil-jan20-01  U Crvenki  ( Vojvodina, Srbija)  je sahranjen Đoko Pejović u svojoj 88. godini.

  Đoko Pejović je bio reovolucionar i pripadnik PR. 
  Rođen je 1923. godine u Komanima (Crna Gora) u seljačkoj porodici. 
  Sa sedamnaest godina je postao član Komunističke Partije Jugoslavije. 
  Učestvovao je u NOB-u  kao pripadnik partizanskih jedinica. 
  Po oslobođenju zemlje 1948. godine je uhapšen i deportovan na Goli otok. Posle dve  godine provedenih u ovom logoru  pušten je na slobodu. Zbog odbijanja da se odrekne svojih uverenja   ponovo je uhapšen i poslat u isti logor. 

  Đoko Pejović je još dva puta hapšen i osuđivan zbog svojih komunističkih ubeđena.

  Nakon osnivanja PR 1992.godine priključuje se partije i aktivno deluje na liniji partije u cilju slamanja nacionalizma u Srbiji i uspostavljanja mira među jugoslovenskim narodima. 

  Do kraja života je ostao je primer komunističke principijelnosti i uzor mlađim pripadnicima PR.

  Slava našem drugu!