Saopštenje PR – odlazak revolucionara

bil-jan20-01  U Crvenki  ( Vojvodina, Srbija)  je sahranjen Đoko Pejović u svojoj 88. godini.

  Đoko Pejović je bio reovolucionar i pripadnik PR. 
  Rođen je 1923. godine u Komanima (Crna Gora) u seljačkoj porodici. 
  Sa sedamnaest godina je postao član Komunističke Partije Jugoslavije. 
  Učestvovao je u NOB-u  kao pripadnik partizanskih jedinica. 
  Po oslobođenju zemlje 1948. godine je uhapšen i deportovan na Goli otok. Posle dve  godine provedenih u ovom logoru  pušten je na slobodu. Zbog odbijanja da se odrekne svojih uverenja   ponovo je uhapšen i poslat u isti logor. 

  Đoko Pejović je još dva puta hapšen i osuđivan zbog svojih komunističkih ubeđena.

  Nakon osnivanja PR 1992.godine priključuje se partije i aktivno deluje na liniji partije u cilju slamanja nacionalizma u Srbiji i uspostavljanja mira među jugoslovenskim narodima. 

  Do kraja života je ostao je primer komunističke principijelnosti i uzor mlađim pripadnicima PR.

  Slava našem drugu!

Novi teror turskog režima

turska_agresija turska_agresija1

  Turska vojska je krenula u novi pohod na Kurdistan. U skladu sa promenama na vojnom vrhu režim u Turskoj je usvojio i novu strategiju borbe protiv kurdskog pokreta i kurdskog naroda. Svetska kriza i rat imperijalizma protiv naroda sveta su dali zeleno svetlo svim režimima imperijalističke internacionale da mogu, bez bojazni od osude tzv. međunarodne zajednice, da vode ratove ograničenog karaktera i rešavaju svoje unutrašnje probleme i ostvaruju pljačkaške interese.

Continue Reading

Otpor grčkih masa

bil-maj10-03  Grčke mase su donele jasnu odluku. One ne prihvataju pomoć svetskih imperijalista, a sve češće i žešće ulaze u sukobe i sa represivnim aparatom države.

  No imperijalisti takodje ne smeju dozvoliti da se Grčka kriza prelije na ostale zemlje regiona, a posebno Zapadne Evrope. Zato imperijalisti kupuju vreme za grčki režim, pokušavajuči parama da održe taj režim na vlasti. Ukoliko dodje do većih sukoba izmedju pobunjenih narodnih masa sa policijom, vojskom i fašističkim falangama, imperijalisti će pomoči i čizmom u zavodjenju vojno-fašističke diktature.

  Ono što se trenutno nameće  kao pitanje je da li su grčke mase  spremne da idu u produbljivanje klasnih borbi sa režimom i imperijalistima, odnosno,  da li postoji politička snaga koja će poveti mase u stvarni klasni rat. No jedno je sigurno – da dužina krize  i sve radikalnije ponašanje narodnih  masa vodi i ka stasavanju jedna takve snage.

  Solidarni sa pobunjenim grčkim narodnim masama!

Antifašistički marš

smrt-fasizmu   Aktivisti i aktivistkinje Partije rada su  7. oktobra 2007. godine, organizovano učestvovali na antifašističkom skupu u Novom Sadu. Ovaj skup, kome je prisustvovalo par hiljada građana, bio je organizovan u znak protesta protiv najavljenog neonacističkog okupljanja.

  Nastupajući zajedno sa drugim levičarskim grupama, okupljenim oko Socijalnog fronta, Partija rada je iskoristila priliku da ukaže na imperijalističku prirodu fašizma, na njegovu ulogu u održavanju kapitalističkog sistema, i na revolucionarni sadržaj antifašističke borbe. Stoga su na antifašističkom maršu bile istaknute zajedničke parole: “Neće proći!”, “Ko neće da se bori protiv kapitalizma, neka ćuti o fašizmu” i “Smrt fašizmu! Smrt privatizaciji!”.

   Tokom skupa je došlo do sukoba između kolone antifašista i grupe neonacista. Posle nacističkog salutiranja i drugih provokacija, došlo je do uza samnog gađanja kamenicama, a od antifašističkog gneva neonaciste je zaštitila policija, koja ih je na kraju pohapsila.

   Skup je završen odavanjem pošte žrtvama fašističkog terora u Novom Sadu. Borbeno držanje aktivista Partije rada i drugih radikalnih levičara na antifašističkom maršu, predstavljalo je živ doprinos uspomeni na herojsku borbu jugoslovenskih partizana protiv fašizma tokom Drugog svetskog rata.

mars-ns-okt07-01 mars-ns-okt07-02 mars-ns-okt07-03 mars-ns-okt07-05

1. maj 2007

crveni_barkaj_01   Vladajuća kapitalistička elita u Srbiji trudi se, uz pomoć plaćeničkih sindikata, da 1. maj bude u potpunosti zaboravljen. Na veliki praznik radničke borbe, kada radnici širom sveta demonstriraju zahtevajući svoja prava, sindikati u Srbiji vladi podnose zahteve koji su najčešće u interesu kapitalista ili priređuju isprazne igrokaze i tzv. opasuljivanja.

  Potpuna kompromitacija sindikata u Srbiji i njihov sve slabiji uticaj u radništvu dovodi ih dotle da oni i nemaju potrebu da obeležavaju 1. maj, već da tog dana izlaze sa zahtevima koji više nemaju ničeg zajedničkog sa radničkom klasom. Njihov najnoviji prvomajski poklič „Da se formira vlada!“, ne samo što je licemeran, već je i direktno usmeren protiv interesa svih potlačenih u Srbiji. Oni koji bi trebalo da štite interese obespravljenih od sve pogubnijih nasrtaja ugnjetača, otimača fabrika, zelenaša i derikoža, iznose zahtev za efikasnijim mehanizmom povećavanja bogatstva i moći kapitalista.

beta-rad02   Pokažimo da u Srbiji ima onih za koje je 1. maj borbeni Dan rada. Pokažimo da su vrhovi sindikata samo produžena ruka vlasti.

   Za radničku borbu, a ne za sindikalnu čorbu!

 

 

 

 

 

 

 

1maj2007-demo 1maj2007-jedino beta-rad01