Da li jedna zemlja može da padne niže nego što je to slučaj u odnosu Srbije prema NATO paktu?
Deset godina od bombardovanja od strane NATO pakta, Srbija se sprema da stane u red za prijem u organizaciju koja je najmoćniji zaštitnik modernog fašizma.
Ovde se ne postavlja pitanje opravdanost NATO intervencije na Srbiju kako bi se se zaustavile horde Miloševićeve soldateske koje su, posle poraza u Hrvatskoj i BiH, krenule da haraju po Kosovu. Ovde se radi o budućnosti jednog naroda – da li će narod u Srbije pristati da se odrekne svog prava na slobodu? Nije sramno priznati kapitulaciju pred jačom silom i zapasti čak u ropstvo. Sramota je odreći se prava na otpor i pobunu. Danas je to pravo sadržano u otporu modernom fašizmu, odnosno NATOu kao njegovom najagresivnijem predstavniku.
Globalni teroristi su proglasili mnoge države, narode, pokrete svojim ciljem i objavili im rat. I taj spisak je svakodnevno sve širi. Na taj istorijski izazov se mora odgovoriti. Mora se prihvatiti ili rat za slobodu ili ropstvo. Trećeg nema.
Nedostatak ljudstva i proširenje rata protiv naroda sveta primorava fašizam na sve masovnije regrutovanje žive sile u zemljama koje su pristale da služe zločinačkoj alijansi. Temeljna ekonomska kriza kapitalizma koja svakodnevno izbacuje na hiljade osiromašenih na ulice gradova, primorava marionetske režime da ubrzaju regrutovanje mladih u tzv. profesionalnu vojsku. Time ovi režimi pokušavaju slamati nezadovoljstvo koje vlada u narodnim masama, dok daljom militarizacijom društva olakšavaju sebi i sprovođenje diktatorskih mera i u drugim sferama društvenog života. Ne treba posebno isticati da će ovi regrutovani vojnici u stvari biti plaćene ubice čiji ce zadatak biti da ratuju protiv drugih naroda i oslobodilačkih pokreta, nemilosrdno ubijajući isto tako sirotinju kao što su i oni sami. Očito je da će usled agresivne propagande, nedostatka perspektive, sve manje prilika da se ode u svet u potrazi za poslom, mladi ljudi sve više tražiti priliku da obuku uniformu, ne pitajući se mnogo koga će da ubijaju i za čije interese ratuju.
Na dan kada je hrvatska vlada donela odluku o učešću hrvatskih vojnika i u rat u Libiju, hrvatski predsednik se u znak potpore ovoj odluci provozao ulicama Zagreba u tzv. NATOtramvaju, verovatno ne sluteći da je tim činom potvrdio svoje mesto u redu saradnika okupatora.
Crnogorski vlastodršci se prosto utrkuju u servilnosti spram novih gospodara. Bez trunke srama se ističe da su i crnogorski vojnici u Avganistanu, i likuju što su oni vladajuća garnitura koja idalje uživa simpatije svojih gospodara.
Ne treba posebno podsećati da je kleptokratija u BiH, Kosova i Makedonije spremna na sve što se od njih zatraže, samo da im se sačuvaju privilegije koje donosi trenutni status protektorata.
Srpska marionetska vrhuška oprezno nastupa u pripremi naroda za slanje vojnika u «mirovne misije». Paraliza privrede i besparica koja vlada je dobra prilika da se stalno promoviše « uspešnost izvoznih poslova vojne industrije », kao i hvalospevi o « ogromnim vojnim kreditima Turske i dobijanja besplatne američke vojne pomoći »…
PR podseća da svi vojnici koji budu regrutovani ne idu na piknik, već su legitimni cilj svih boraca oslobodilačkih vojski, svih onih snaga koji učestvuju u ratu protiv globalnog terorizma. I PR pozdravlja svaku pobedu oslobodilačkih vojski nad ovim plaćenim ubicama.
U Beogradu se tokom juna održava konferencija NATOa. Režim pokušava medijskom tišinom i na mala vrata da stavi narod Srbije pred svršen čin, odnosno, da se prihvati da je članstvo u NATOu nešto što se « isplati ».
Zadatak svih antifašista je da u trenutku održavanja konferencije iskažu svoj protest. Pružiti i simbolički otpor – da se vidi da je i u narodu Srbije posejano seme narodnog otpora. Ne otpora fašističkih i nacionalističkih bandi kojima NATO uskraćuju pravo na njihov domaći fašizam, već otpor koji u sebi nosi internacionalizam kao što je to istorija već pokazala.
Partija rada kao svoj cilj postavlja organizovanje političke i druge borbe protiv prisustva NATOa i institucija imperijalizma, sve do oružane borbe za oslobođenje od okupatora. (Program PR)