Štampaj Štampaj

INFORMATOR – april 2002

I

  Usvajanjem Zakona o saradnji sa haškim tribunalom i primoranost vladajuće političke elite da ubrza isporučivanje osumnjičenih za ratne zločine, otvara se prostor šire denacifikacije u Srbiji. Nacionalističkom bloku snaga u Srbiji i Crnoj Gori je zadat još jedan udarac koji će nužno proizvesti podele i cepanja u njihovom bloku. Jedan deo ovih snaga osuđen je da se batrga u prividu vlasti, dok će drugi deo svoj spas potražiti u radikalizaciji svojih stavova, u »patriotizmu«,  bolje reći fašizmu.


II

  Istovremeno je stvoren politički ambijent za proboj socijaldemokratskih snaga koji će, uz pomoć imperijalista i sprovodeći najradikalniji neoliberalizam, nastojati da preuzmu vođstvo na tzv. reformskom kursu zemlje.


III

  Posle poraza nacionalističke ideologije, režim u Srbiji čini sve kako bi  sprečio da se  radništvo organizuje u borbu sa klasnih pozicija. Taktika režima je vrlo jasna: cepati radničku klasu kroz mnoštvo sindikata; upravljati vrhovima sindikata; nametnuti sindikatima da prihvate interese vladajuće klase kao interese radničke klase; slabiti otpor radnika i dobijati na vremenu nudeći tzv. socijalni dijalog i socijalne programe.


IV

  I pored nedostatka jake radničke partije u Srbiji, taktika svih manjih partija i grupa koje se bore za interese radničke klaese u ovom trenutku isto tako mora biti jasna: unositi proletersku, umesto nacionalističke svesti u redove radničke klase; napadati kapitulantsku ulogu vrhova sindikata, preuzimati vrhove sindikata u baznim organizacijama, voditi borbu protiv ideologije o koegzistencije sveta rada i sveta kapitala, odnosno o mogućnošću socijalnog dijaloga između radnika i kapitalista.


V

  Partija rada zajedno sa nekoliko drugih levičarskih grupa pokrenula je zajedničku kampanju protvi privatizacije pod naslovom »Čije su naše fabrike«. Cilj kampanje je da se razbija mit o privatizaciji koji režim u Srbiji svakodnevnom agresivnom propagandom nameće kao jedino resenje za upropastenu industriju i put za blagostanje društva. Istovremeno, kampanja ima za cilj da jača klasnu svest kod dezorjentisanog radništva i da učvršćuje akciono jedinstvo među levičarskim grupama i organizacijama.


VI

  Palestinskom narodu nije preostalo ništa drugo nego da najradikalnijim metodama brani svoja prava i svoju slobodu. Ostajući samo kamenjem za odbranu, stalno izdavani od većine rekcionarnih arapskih režima, palestinski borci su pokazali celom svetu kako treba odgovarati na teror od imperijalista.


VII

  PR posebno osuđuje stalne pokušaj podvođenje pod terorizam borbu naroda za slobodu, kako bi se time prikrio stvarni terorizam i okupacija koji imperijalizam sprovodi na Bliskom Istoku i ostalim delovima sveta.


VIII

  Događaji u Venecueli i Kolumbiji, Peruu pokazuju da SAD pojačavaju rat niskog intenziteta  u Južnoj Americi. Međutim, latinoameričke mase su odavno postale svesne i spremne su da se odupru intervenciji SAD, i ubrzano pripremaju celi kontinent za pobedu novog sveta. Kapitalistima, latifundistima i vojnim huntama potpomognutim od američkog imperijalizma  vreme ističe. Povratak Čaveza na vlast u Venecueli jača pozicije Kube i ostalih revolucionarnih pokreta Južne Amerike u suprotstavljanju imeperijalizmu.


IX

  SAD je sve teže da otvoreno intervenišu u "svom dvorištu", jer to više nije u pitanju samo jedna zemlji, već skoro celi kontinent.