Štampaj Štampaj

KOMINIKE broj 11

  Eskalacija sukoba na Kosovu još jedna je potvrda da su nacionalizam i nacionalisti zlo koje nanosi patnju i stradanje ne samo tudeg naroda, vec su prepreka i za sopstveni narod da dode do svoje slobode i prosperiteta. Albanski narod na Kosovu je, posle stradanja koje ?? trpeo od režima u Beogradu, došao u priliku da se u potpunosti oslobodi od vlasti Beograda. Medutim, to oslobodenje ne može da se postigne kroz sukobe sa srpskim narodom koji živi na Kosovu, vec prvenstveno nastojanjem da se zajednicki sa srpskim narodom izgradi slobodno i prosperitetno Kosovo.

  Politika Beograda, bez obzira ko se nalazio na vlasti, imala je i ima krajnje reakcionarni i kolonijalni odnos prema Kosovu, koje tretira kao svoju provinciju kojom se upravlja iz Beograda i gde se Albanci doživljavaju kao neprijateljski narod i narod drugog reda. I posle ulaska NATO snaga na Kosovo, režim u Beogradu je nastajao da pitanje nezavisnosti Kosova odlaže što duže i da koristi suprotnosti medu imperijalistima kako bi vremenom Kosovo povratio pod svoju upravu. Preko svojih emisara u kosovskom parlamentu, dejstvom tajne službe, sprecavanjem stvaranja jedinstvenog grada Kosovske Mitrovice, i zalaganjem za kantonizaciju Kosova, Beograd u stvari pokušava da spreci da Kosovo postane nezavisno.

  Albanski pokret je, posle odricanja od ideološke osnove na kojoj je iznikao, i posle primoranosti da zatraži pomoc od NATO snaga, svoju "slobodu" skupo platio, zamenjujuci cizmu Beograda cizmom imperijalista. Albanski pokret se nalazi na prekretnici, na kojoj progresivne snage u njemu svoju borbu moraju podici na viši nivo, ili ce završiti kao i velikosrpski nacionalisti, odnosno kao šovinisti i sluge imperijalista.

  Srpski narod na Kosovu doveden je u situaciju da je izložen neprijateljstvu albanskog naroda. Ovo nije samo naslede istorijske prošlosti, u kojoj je srpski narod na Kosovu bio u službi kolonijalne politike Beograda prema Kosovu, vec i posledica nepostojanja progresivnih snaga u srpskom narodu na Kosovu koje bi izgradile drugaciji odnos prema albanskom narodu i svojoj ulozi u stvaranju slobodnog i demokratskog Kosova. Srpski narod na Kosovu predvode reakcionarne snage sa pozicija velikosrpskog nacionalizma i u službi su vlasti iz Beograda. Pred srpskim narodom na Kosovu stoji istorijski zadatak da odbaci kolonijalnu politiku Srbije prema Kosovu i porazi one snage na Kosovu koje služe reakcionarnim režimima u Beogradu. Za ovu istorijsku ulogu srpkog naroda na Kosovu neophodna je puna pomoc progeresivnih snaga u albanskom pokretu.

  U sadašnjem momentu režim u Beogradu dogadaje na Kosovu koristi da bi ucvrstio unitaristicki projekat, mobilisao narod na jedinstvenoj "patriotskoj" platformi i još više se dodvorio imperijalistima, potvrdujuci se kao njihov verni saveznik.

  SAD nece dozvoliti da izgube vodecu ulogu u kreiranju politike na Balkanu, pa ce preko ukljucivanja Srbije i Crne Gore u službu NATO-a onemoguciti da Beograd izmakne kontroli i padne pod uticaj Rusije, ili da Evropska Unija ugrozi uticaj SAD na Balkanu. Istovremeno ce SAD nastojati da i dalje kontrolišu albanski pokret radi ostvarivanja svojih širih ciljeva, i težice da u njemu potisnu svaku pojavu antiamerickog militantnog islamizma, ili revolucionarnog internacionalizma.

  Trenutni sukobi na Kosovu su, pored štete koju su naneli borbi albanskog naroda, pokazali i da režim u Beogradu posle pretrpljenog poraza ponovo intenzivira svoje aspiracije u odnosu na Kosovo, da dolazi do podela u albanskom pokretu, i da sve više izbijaju suprotnosti izmedu albanskog pokreta i snaga imperijalista na Kosovu.

  Partija rada se zalaže da Kosovo pripada onim narodima koji na njemu žive. Partija rada se zalaže da ti narodi dodu do svoje slobode. A slobode ne može biti tamo gde je radnicka klasa obespravljena i gde nacionalizam služi kao orude za suzbijanje borbe za osnovna socijalna prava. Borba albanskog naroda protiv politike Beograda mora prerasti u borbu protiv prisustva imperijalista na Balkanu i protiv samih kosovskih kapitalista. Za taj istorijski zadatak je potrebno da progresivni deo albanskog pokreta gradi spone sa progresivnim delom srpskog naroda na Kosovu. I ne samo na Kosovu, vec sa narodima celog Balkana.

Za poraz nacionalizma u Srbiji i na Kosovu!

Za slobodu naroda Kosova!

Za zajednicku borbu protiv imperijalista i i njihovih sluga na Balkanu!

U Beogradu, 22. 03. 2004.