Štampaj Štampaj

Lažni patriotizam

akcija-oluja  Osećanje patriotizma, kao osećanje ljubavi prema svom narodu i zemlji u kojoj se živi, manje ili više je prisutno kod svakog pripadnika pojedinog naroda. Pravo da se bude patriota je pravo svih i ono ne može biti ničim uslovljeno. Nažalost, na ovim našim prostorima patriotizmu se davao i daje drugi smisao. Pravo na ispoljavanje patriotizma najčešće je bilo monopolisano od strane vladajućeg političkog vrha, odnosno, ta politika je određivala meru i smisao patriotizma. Ko se protivio takvom poimanju patriotizma bio je proglašavan "nepatriotom" i žigosan kao "izdajnik". Tako je i danas. Srbijom vlada duhovna i materijalna sila velikosrpskog nacionalizma i ko god pokuša da ugrozi interese tog nacionalizma ili se pak odvoji i naruši jedinstvo tog monolita, biva obeležen, anatemisan i uklonjen.

  Odnos prema "srpstvu", kojim se inače želi prikriti velikosrpski nacionalizam, mera je za određivanje patriotizma. Mera za podelu na "patriote" i "izdajnike". To "srpstvo" je određeno zahtevom da svi Srbi žive u jednoj državi i unitarnim konceptom te države s većinskim pravima za srpski narod. Od ovakvog pristupa "srpstvu" nijedna veća politička snaga u Srbiji nije se suštinski odrekla.

  Pošto patriotska osećanja jačaju kada dolazi do ugrožavanja nacionalnog bića i teritorijalne određenosti jednog naroda, to je na osnovu navodne ugroženosti "srpstva" vršena od strane "zaštitnika srpstva" manipulacija srpskim narodom i omogućeno sprovođenje agresivne politike. Poznato je da je u ime te "zaštite srpstva" razbijena Jugoslavija, vođen reakcionarni rat, izvršeni masovni zločini nad drugim narodima i da je došlo do stradanja samog srpskog naroda.

  Posle pretrpljenog poraza velikosrpske politike u Hrvatskoj i BiH stvorene su mogućnosti za konačno slabljenje te politike. I zadnji je čas da se radikalnim potezima u pravcu konfederacije sadašnje tvorevine Srbije i Crne Gore, priznavanja Kosova republike, povratka autonomije Vojvodine i davanje autonomije Sandžaku, izbegnu nova krvoprolića i još strašnija stradanja naroda i time se konačno počnu stvarati pretpostavke za okončanje jugoslovenske krize. Međutim, "ljubitelji srpstva" neće tako lako otići sa političke scene, jer nije u pitanju samo odbrana vlasti i bogatstva, već i odbrana njihovih glava. Zato se ponovo počelo udarati u ratne bubnjeve, preti se i primenjuje sila. Ponovo se poziva narod "da ustane protiv raskola u srpskom narodu" i prstom se upire na "nove izdajnike". I ponovo može poteći krv, jer su oni došli iz haosa i zločina, proizvode haos i zločin i otići će sa haosom i zločinom.

  Nacionalistička svest koja vlada narodom i širenje lažne patriotske patetike otežava prodor istinskog patriotizma. Zato je obaveza svih slobodoumnih ljudi da čine sve kako bi se porazio ovaj lažni patriotizam. To iziskuje budućnost opstanka srpskog naroda i njegov mirni suživot sa drugim narodima na ovim prostorima. Ta obaveza podrazumeva borbu i raskol sa ovim "patriotama", jer u Srbiji ne može biti mesta za one koji dele narod na srpski i ne srpski, za one koji Albancima, Bošnjacima, Hrvatima, Crnogorcima, Mađarima i ostalim narodima ne žele dati ista prava kao i sebi. Za raskol, da bi Srbija kao most među narodima Balkana pobedila Srbiju "balkanskog kasapina". I samo pobeda takve Srbije, u kojoj će svaki čovek u punom smislu, a ne samo formalno, biti prvo građanin, a potom pripadnik određene nacije i vere, može označiti novo poglavlje u njenoj istoriji.

  Ako srpski narod sam ne napravi jasnu razliku između patriotizma i nacionalizma i ako srpski narod sam ne iščupa duboko usađene korene nacionalizma, on ne može biti slobodan narod i dovešće u pitanje svoj biološki opstanak. Toj činjenici se kad tad mora pogledati u oči.

  Ukoliko se srpski narod ne obračuna sa svojim "patriotama"-fašistima, onda bi se i na njega moglo primeniti ono što je rečeno za nemački narod u vreme fašizma: "Nemački narod je bio prevaren od nacista i Hitlera. Ali nemački narod je želeo da bude prevaren".

Partija rada 1995.