Štampaj Štampaj

Levica i lažna levica

bil-nov09-003  Konfuzija u određenju levice kulminirala je devedesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji usled raspada Savez Komunista Jugoslavije kao krajnje revizionističke i nacionalističke partije. Tada je u Srbiji bilo opšteprihavćeno mišljenje da su formalni naslednici Saveza Komunista Jugoslavije – MiIoševićev SPS, odnosno JUL, ko njegov surogat, levičarske partije. Praksa je pokazala da se radilo o nacionalistima i šovinistima, a u slučaju JUL-a i običnoj interesnoj grupi koja se želela samo napljačkati. Posebno je JUL svojim  stavovima jos više unosio konfuziju u dezorijentisane mase u Srbiji. I danas u Srbiji postoje partije koje pod formom levičarskog parolašenja i sa pozicija nacionalsocijalizma propagiraju interese ruskih imperijalista.

  Posle rušenja Miloševićevog režima, i prodora i dominacije neoliberalne ideologije sa Zapada, u Srbiji se u poslednje vreme pojavljuju razne antifa- anarho- komuno- antiautoritarne  grupe koje nastoje zastupati interese najširih slojeva. Ova pojava bi bila poželjna (bolje i to nego nacionalisti i fašisti), da se iza aktivnosti ovih grupa često ne krije toliko sumnjiva idejna pozicija koja ove grupe posredno svrstava u saradnike neoliberalnog režima. Istovremeno i sam režim, pred rastućim nezadovoljstvom masa, pokušava na sve načine održati  kontrolu nad rastućim otporom- bilo potkupljivanjem vrhova sindikata ili stvarenjem novih partija koje će navodno zastupati interese radnika i obespravljenih, bilo da se i same vladajuće partije po potrebi proglašavaju antifašističkim i sa levičarskom orijentacijom.

  Opšte i zajedničko mesto idejne pozicije koje se želi nametnuti tek začetim revolucionarnim stremljenjima je pokušaj negiranja klasnog pristupa u poimanje same stvarnosti, odnosno do kraja parcelisanje i minimiziranje ciljeva borbe protiv kapitalističkog poretka. Zbog toga ova shvatanja počinju nailaziti i na određenu podršku u samom sistemu.

  Iako je istorija klasnih borbi već dala svoj sud o svim reformisanim strujama u radničkom pokretu, gde su one završile kao «psi na lancu imperijalizma», i koje objektivno učvrsčuju sam kapitalistički poredak, neophodno je ponovo pojačati borbu protiv postojeće idejne zbrke radi jasnog razgraničenja – pojmovnog, idejnog i delatnog. Ponovna afirmacija naučne definicije fašizma, kao i određenje modernog fašizma je početni korak u razgraničenju levice od lažne levice. Zato sadašniji antifašisti u Srbiji  moraju da se, pored borbe protiv nacionalizma, šovinizma i klerofašizma, odlučno obračunavaju i sa nadirućim reformističkim i oportunističkim shvatanjima, koja su sve ozbiljnija prepreka za razvoj revolucionarne misli koja je tek u svom povoju…

  «Ko se ne bori protiv kapitalizma nek ćuti o fašizmu» – parola koju je istakla revolucionarna levica  pre tri godine u sukobu sa nadirućim formama fašizma. To je parola koja otkriva pravu suštinu stanja na tzv. levici i koju revolucionarna levica mora visoko poneti. Time se, iako za sada stidljivo, i u Srbiji najavio proboj opredeljenje narodnih masa širom sveta koje su shvatile da  se kapitalizam  ne može reformisati. One svojom borbom jasno poručuju da je kapitalizam istorijski prevazidjeni sistem i da  mora biti srušen.

  Današnja Srbija je pod potpunom kontrolom imperijalističkih i domaćih pljačkaša i svako prećutkivanje te činjenice i ne napadanje osnova kapitalističkog sistema je kapitulacija pred klasnim protivnikom. Ko to ne čini nalazi se sa druge strane barikade – na pozicijama globalne imperijalističke diktature, odnosno poziciji modernih fašista, sa onima koji su već odavno i višestruko zaslužili da budu izvedeni pred pravedni sud pobunjenih naroda sveta.   

  Fašizam 1933. – Oblik vladavine najreakcionarnijih krugova imperijalističke buržoazije zasnovan na otvorenoj diktaturi i agresiji. 

  Fašizam 2001. – Oblik ispoljavanja globalnog imperijalizma upotrebom svih sredstva prinude i agresije s ciljem očuvanja osnova kapitalističkog društva.