Štampaj Štampaj

Pet razloga zašto treba uništiti kapitalizam

Na svakom koraku srećemo probleme koje čovečanstvo u sadašnjem obliku društvenog uređenja ne može rešiti.

Kapitalizam je u svom razvoju stvorio ogromno bogatstvo i učinio ljude robovima tog bogatsva.On je razrešio složena pitanja tehnološkog razvoja i omogućio primenu te tehnike širom planete. No, problemi s kojim se suočava savremeno društvo sa svih strana izgledaju nerešivi. Međutim, na samom delu pred silom stvorenog društvenog bogatstva i naučnim saznanjem nema nikakvih prepreka, i sva globalna pitanja čovečanstva se mogu rešiti ukoliko se ukloni prepreka kapitalizma.

Navodimo 5 razloga zašto kapitalizam treba uništiti.

Prvi razlog: NEJEDNAKOST.

Kapitalizam drži ogromnu većinu čovečanstva u siromaštvu, bedi i eksploataciji. Skoro 3 milijarde na planeti živi u siromaštvu sa primanjima od dva dolara dnevno, a oko pola milijarde živi u krajnjoj bedi. U rukama 8% najbogatijih je bogatstvo veće od bogatsva 50% naseljenih mesta na planeti.

Bezbrojna armija nezaposlenih snižava cenu nadnice i tako uvećava profit kapitalista.

Konkurencija među radnicima dovodi do još većih podela, diskriminacija i eksploatacije u raznim oblicima.

Neki radnici žive na račun drugih. To se posebno odnosi na radničku aristokratiju i malograđanske slojeve koji žive u centrima kapitalizma i učestvuju u eksplotaciji zavisnih zemalja na periferijama kapitalizma. Zameniti taj antisocijalni sistem može se jedino uništenjem težnji za profitom – osnove rasta i života kapitalizma.

Drugi razlog: RAT.

U stadijumu imperijalizma krupni kapitalistički monopoli su se proširili  na sve kontinente i neizbežna je borba za podelu tržišta među imperijalističkim zemljama.

Rat za imperijaliste postaje jedina mogućnost za obezbeđenje maksimalnog profita, i tako pokušavaju prevladati krizu. Rat obnavlja i oživljava kapitalizam kroz planirano uništenje sredstava proizvodnje, same ljudske sile i kroz uništenje konkurencije u drugim imperijalnim savezima.

Čovečanstvo je prošlo dva svetska rata sa jednim ciljem – zaštiti se od pada profita i obezbediti nova bogatstva u rukama kapitalista. Danas je skoro svaka treća zemlja u svietu obuhvaćena ratnim dejstvima ili je izložena podsticanju raznih konflikta od strane imperijalista. Ugrožovanje opstanka samog čovečanstva je pitanje vremena i ta opasnost neće nestati ukoliko se ne likvidira kapitalizam.

Treći razlog: OTUĐENJE.

Umesto razvitka svake ličnosti i njegovih sposobnosti kapital je nametnu rad koji ne odgovara čovekovoj suštini. Kapitalizam je društvo otuđenja, gde se čovek otuđuje od rezultata svog rada i on je lišen mogućnosti kulturnog i političkog života i prestaje biti stvaralac. Korporativna mašina misli umesto njega. Radnik ne upravlja svojim proizvodom i rad za njega postaje rutina sa nizom mehaničkih funkcija. On želi da se oslobodi takvog rada. Rad je za njega kazna i mučenje. Kapital podržava tu tendeciju otuđenja pomoću primitivne masovne kulture i robnog fetišizma. Niska masovna kultura prepreka je naučnom obrazovanju i podsticaj cvetanju religioznog idealizma. Sve to nije proizvod nekih tajnih urota, već proizilazi iz prirode same kapitalističke proizvodnje. Tako se stvaraju idealni potrošači nesposobni za kritičko mišljenje.

Četvrti razlog: NEEFIKASNOST.

Savremeni tehnološki napredak i mogućnosti koje čovečanstvo poseduje stvaraju uslove za „čudesa“. No, karakter prisvajanja proizvoda, odnosno potrebe kapitalista za profitom i stihijnosti tržišta deluje da se rad ne ispoljava racionalno, tako da se ne proizvodi ono što je stvarno potrebno ljudima.Takav rad je lišen zakonomernosti i racionalnosti. Kapitalistička proizvodnja je dostigla takav stepen da bi bilo moguće zadovoljiti sve osnovne potrebe celokupnom čovječanstvu. Ali kapitalizam nema niti može imati takav cilj. Njihov cilj je samo bogatsvo i to nema nikakve veze sa opštim društvenim progresom. Proizvodi koji se ne mogu prodati uništvaju se. Tehnologija koja omogućava profit monopolisitima se drži u tajnosti. Naučna dostignuća koja bi olakšala položaj radnika ne primenjuju se ukoliko nisu rentabilna za kapitaliste. Do neverovatnih mogućnosti se naduvava finansijski sektor sa pratećim srednjim slojem neophodnim za održanje tog sektora. Ali visoka tehnologija i naučni razvoj stvaraju mogućnost da rad dobije društveni karakter i da proizvodi služe zadovoljenju opštih potreba i time unište osnovu kapitalističke proizvodnje.

Peti razlog: EKSPLOATACIJA.

Kapitalizam je društvo eksploatacije čoveka nad čovekom. Njegov sistem se održava na neravnopravnom položaju ljudi. Vlast jedne klase prisvaja rad druge potčinjene klase u zakonski uređenom sistemu eksplotacije. Kapitalista prisvaja rezultate rada radnika i ostvaruje profit. U slučaju da ne ostvaruje profit on seli svoju proizvodnju u druga mesta i inostranstvo. Marionetski režimi zavisnih zemalja na zakonskom nivou podržavaju imperijalističku mašineriju ugnjetavanja. Radi ostvarenja profita na periferijama kapitalizma se primenjuju antiekološki zakoni, sprovodi se liberalizacija ekonomije, uskraćuju se prava radnika i njihove socijalne garancije. Odnosi između centra kapitala, monopola i zemalja sa njegove kolonizovane periferije su slični odnosima između kapitalista i radnika u celokupnom sistemu kapitalističke proizvodnje. Periferija je dužna da preda sve što se proizvesti da i da njeni radnici rade za imerijalsitičke centre.

Sa svakom godinom života kapitalizma čovečanstvo se udaljava od šanse za svoju budućnost. Tu katastrofu možemo izbeći stvaranjem bolje organizovang društva – socijalističkog sistema. Posle likvidacije kapitalizma i uspostavljanja diktature proletarijata otkloniće se stalne krize, anarhija u proizvodnji, društvene nejednakosti i neprekidni ratovi. Time će se završiti hiljadugodišnja eksplotacija čoveka nad čovekom i otpočeti nova era ljudske civilizacije.