Pitanja i odgovori

crveni_barkaj_01

  1. Uzroci raspada Jugoslavije i nove integracije?

  SFR Jugoslavija se raspala zbog potpune pobede nacionalističke politike u vrhovima Saveza komunista Jugoslavije, ekonomske krize u koju je društvo zapalo i promene odnosa snaga na medjunarodnom planu. Višedecenijsko nagomilavanje političkih, ekonomskih i nacionalnih suprotnosti  nužno  je na kraju proizvelo otvorene sukobe i raspad države.

  Partija rada zastupa stav da su, u situaciji kriza i rastakanja državne zajednice, najveći uzročnik stvaranja nacionalističke mržnje, podizanja ratnih tenzija i kasnije rata, bile snage velikosrpskog nacionalizma. Te snage su svojom agresivnom nacionalističkom politikom, stavljajući JNA, kao najjaču vojnu silu pod svoju kontrolu, odigrale presudnu ulogu u ratnim dogadjanjima na ovim prostorima. Pored pretvaranja JNA u direktan instrument rata protiv drugih naroda Jugoslavije, uporedo, je izvršena bezočna manipulacija nacionalnim osećanjima i stvaranje nacionalističke mržnje od strane medija koje je kontrolisao režim, od strane većine političkih partija, kao i tzv. nacionalnih institucija (SANU, UKS, SPC). Ovakva homogenizacija  velikog dela srpskog naroda, kao i prethodno navedeni uzroci, doveli su do jačanja nacionalizma kod drugih naroda. Rezultati svega bili su zastrašujući – višegodišnji ratovi, desetine hiljada mrtvih i ranjenih, stotine hiljada izbeglih lica, ratni zločini, osiromašenje većine naroda, beskrupulozna pljačka i profiterstvo državnih vrhova itd. 

  Partija rada je principijelno i neprestano ukazivala da je namera eksponenata tzv. velikosrpskog projekta bila po svojoj suštini, iracionalna, anticivilizacijska i neostvariva, i da je kao takva vodila u potpunu katastrofu sam srpski narod. To se i pokazalo. Nacionalistički  planovi "krvi i tla" i pored ostvarene početne ratne prednosti doživeli su poraze. Time se ostvario prostor za normalizaciju života na ovim prostorima.

  Partija rada je bezrezervno za toleranciju i saradnju naroda, i smatra neodrživom šovinističku parolu "ne možemo živeti zajedno". Sva dosadašnja istorijska iskustva pokazuju da je život u miru i saradnji neminovnost, i da je preko potrebna upućenost naroda bivše Jugoslavije jednih na druge i njihova politička, kulturna i ekonomska povezanost. Zbog proteklih dogadjanja to će biti težak proces, ali koji će predstavljati veliki civilizacijski zadatak za sve balkanske narode u pravcu boljeg, ravnopravnijeg i pravednijeg života na ovim prostorima.

  Partija rada se zalaže za uspostavljanje što čvršćih ekonomskih, političkih i kulturnih odnosa medju narodima bivše Jugoslavije i svih balkanskih država. To podrazumeva enregičnu promenu dosadašnje politike, uklanjanje nacionalističke svesti, i utvrdjivanje odgovornosti za počinjene zločine. Karakter i obim saradnje medju narodima ne može se nametati, već mora biti rezultat slobodno izražene volje ravnopravnih naroda.

ZA ZAJEDNICU BALKANSKIH NARODA!


  2. Odnos PR prema naciji i nacionalizmu?

  Partija rada, što je nužnost istorijskog trenutka, posvećuje veliku pažnju ovom pitanju. Pored toga, poznato je patriotsko osećanje jedno od najdubljih i najtrajnijih osećanja u čoveku. Na našim prostorima to osećanje je zloupotrebljeno i zamenjeno nacionalističkim, što je podrazumevalo precenjivanje vlastite nacije i stvaranje mitološke svesti, a s druge strane,  netoleranciju, potcenjivanje drugih naroda i mržnju prema njima.

  Nacionalno pitanje na teritorije bivše Jugoslavije još nije rešeno. Preduslov njegovog rešenja je potpuni poraz velikosrpskog i velikohravtskog državnog šovinizma i omogućavanje svim narodima da ostvare svoje pravo na samoopredeljenje i nacionalnu ravnopravnost.

  PR je od samog početka bila beskompromisno protiv zločinačkih, osvajačkih ratova velikosrpskih nacionalista u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH. Partija rada je bila dosledno na strani slovenačkog, hrvatskog i bošnjačkog naroda u njihovom pravednom odbrambenom ratu. Dosledno se zalagala za jedinstvenu BiH i bila protiv sramnog sporazuma Miloševića i Tudjmana za podelu BiH i stvaranja Velike Srbije i Velike Hrvatske. Partija se zalagala i zalagaće se za bezbedan povratak svih Srba u Hrvatsku i svih prognanih lica u BiH, za njihovu potpunu ravnopravnost i ostvarenje gradjanskih prava.  PR je uvek bila na strani albanskog naroda na Kosovu i njegovoj pravednoj borbi protiv velikosrpske okupacije, s pravom da narod Kosova odluči s kim će i kako živeti, uz uspostavljanje multietničkog Kosova. PR je podržavala snage u Crnoj Gori koje se zalažu za suverenost Crne Gore uz apsolutnu ravnopravnost svih njenih naroda. Isto tako PR se zalagala za ostvarenje autonomije Vojvodine, ostvarenje autonomnih prava naroda Sandžaka, kao i ostavrenje prava nacionalnih zajednica koje žive u manjini na odredjenoj teritoriji.

  Medjutim PR ne podržava niti će podržati svaki nacionalni pokret. Ona tretira nacionalno pitanje u celini. Partija rada ne podržava one nacionalne pokrete koji služe imperijalistima, malim i velikim, za ostvarenje porobljivačkih i hegemonističkih ciljeve.

  Za PR nacionalizam je reakcionarna ideologija protiv koje se treba boriti svim sredstvima. Uostalom, cenu nacionalističke politike najviše su platile najšire narodne mase, bilo one srpske, hrvatske ili druge nacionalnosti ovih prostora. Borba za uništenje nacionalističke svesti je jedan od osnovnih ciljeva Partije rada.


  3. Problem odgovornosti?

  Partija rada je mišljenja da ne može biti nikakvog pomaka ka boljem za narod Srbije, ukoliko se ne izvrši stvarni obračun sa velikosrpskim nacionalizmom, njegovim nosiocima i u potpunosti sagleda dubina zločina koji je počinjen. Ova katarza je preduslov svakog drugog oporavka Srbije.

  PR polazi od masovne odgovornosti naroda i prihvata shvatanja o trostepenoj odgovornosti. Odgovornost inicijatora, organizatora i neposrednih izvršilaca zločina. Odgovornost svih onih koji su svo vreme ćutali i slagali se s izvršenim zločinima. I na kraju, odgovornost svih onih koji nisu dovoljno učinili da se spreči fašizacija zemlje i uklone zagovornici nacionalizma i šovinizma.

  Iako je Haški sud pod uticajem centara moći, nepostojanje opštejugoslovenskih snaga da zaustave rat i obračunaju se sa svojim fašizmom, čini opravdanost sudjenja ratnim zločincima u Hagu, po jedinstvenim kriterijumima, bez obzira iz koje zemlje zločinci dolaze – Srbije, Hrvatske, BiH…


  4. Pitanje izbeglica?

  Partija rada se bezrezervno zalaže za što hitnije obezbedjivanje potrebnih uslova za povratak svih izbeglih lica u njihove domove. Problem izbeglica je proizvod suludih nacionalističkih planova koji su doveli do ratova, a u okviru toga do stvaranja mržnje medju narodima i do nasilnih iseljavanja. Učinci nacionalističkih ideologija ne mogu se legalizovati, već se mora učiniti sve da se ponovo uspostavi tolerancija i zajednički život, odnosno svako mora imati mogućnosti da se vrati tamo gde je živeo.

  Rešavanju pitanja izbeglih lica najveći su protivnici još uvek postojeće snage nacionalizma. Oni i dalje ne odustaju od svojih ideja posebnih etničkih država i žele da produže nedopustivo i nehumano stanje koje su svesno stvorili. Oni i dalje žele da koriste pitanje izbeglih lica i da ih zloupotrebljavaju kao marionete za vlastite nacionalističke svrhe. Licemerje takve politike vidi se na svakom koraku, jer su izbegla lica izmanipulisana, a potom ostavljena da žive u najgorim uslovima, bez socijalne zaštite i neregulisanog statusa. Bez jasno opredeljene politike u pravcu povratka izbeglih lica i bez uklanjanja krivaca za počinjene zločine taj proces će biti maksimalno usporen.

  Partija rada se zalaže za poštovanje svih medjunarodnih akata i podržava sve političke odluke koje za cilj imaju povratak izbeglih lica. Takodje, PR smatra da se izbeglim licima koji, iz ličnih razloga, žele da ostanu i nastave život tamo gde su se zatekli to treba omogućiti, uz garanciju svih prava. To se ne odnosi na ona lica koja su kriva za ratne zločine.


  5. Odnos PR prema NATO?

  NATO je agresivna vojna sila koja osigurava vladavinu imperijalizma u svetu. NATO je reakcionarna sila imperijalizma, najopasniji neprijatelj socijalizma i naroda širom sveta.

  NATO je samo posmatrao i nije intervenisao dok je trajao rat u Hrvatskoj i BiH. Tek onog trenutka kad je postajala opasnost da se rat prelije iz BiH i zahvati ceo Balkan NATO je intervenisao i uspostavio mir u BiH. Isto tako, kriza na Kosovu je pretila još bržim izbijanjem rata na Balkanu i zato je NATO odmah intervenisao.

  Obe ove intervencije su bile u interesu naroda na Balkanu, jer su sprečile medjusobno istrebljenje naroda, i ograničile snagu nacionalizama. Uz to, narodi na protoru bivše Jugoslavije nisu stvorili oružanu silu koja bi se obračunala sa sopstvenim nacionalizmima.

  NATO je morao intervenisati na Kosovu, jer bi se proširivanjem sukoba na Makedoniju i Albaniju destabilizovao čitav region, i u perspektivi moglo dovesti do otvorenog sukoba dve članice saveza – Grčke i Turske. Zatim, instaliranjem na Jugoistoku Evrope NATO sebi omogućava sigurniju kontrolu Bliskog Istoka, svog važnog sirovinskog izvora i glavnog snabdevača Evrope naftom, ali i lakše uključivanje u mogući sukob sa narastajućim otporom  muslimanskog sveta. Ovom intervencijom se dodatno smanjuje ruska zona uticaja na Balkanu, a NATO trupe se i sa ove strane približavaju granicama Rusije.

  NATO je ovom intervencijom pogazio važeći sistem medjunarodnog prava i poretka i nametnuo nova pravila ponašanja, kojima se ograničava i ruši suverenost država na njihovoj teritoriji.

  Ukoliko posle sloma nacionalističkih režima i prestanka stvarne opasnosti od izbijanja novih ratova trupe NATO ostanu na teritoriji bivše Jugoslavijije i celog Balkana, PR će ih smatrati okupatorima, i organizovaće borbu protiv prisustva NATO-a.

ZA BALKANSKI POKRET OTPORA PROTIV NATO OKUPATORA!


6. Čije interese zastupa PR?

  Partija rada je partija proletarijata, tj. svih ljudi koji su eksploatisani i obespravljeni, a  svesni su svoga položaja i žele političkom borbom da promene odnose u kojima žive. To su uglavnom radnici, delovi inteligencije, studenti, seljaci, osiromašeni srednji slojevi, nezaposleni i mnoge marginalne grupe. U sadašnjim uslovima političke borbe PR je  postavila  zadatak da sistematskim radom ukloni iz radničke klase i ostalih delova društva buržoasko-nacionalističku svest i zameni je proleterskom demokratskom svešću.

  Bez uklanjanja  buržoasko-nacionalističke svesti radnička klasa neće moći da prepozna svoje prave ciljeve i da nalazi prave puteve za ostvarenje tih ciljeva. Bez te samosvesnosti radništvo i ostali obespravljeni delovi društva će biti podložni svim vrstama manipulacija i upotrebljivani za ostvarenje interesa vladajuće klase.

 


7. PR i radnička klasa?

  Partija rada je mišljenja da je radnička klasa još za vreme Titovog režima razbijena kao klasa. U stvari, ona se u tom periodu nije ni formirala kao klasa u tradicionalnom smislu. Za vreme SFRJ omogućen je prodor sitnosopstveničke svesti u redove tek začete radničke klase. Time je ona postala podložna manipulacijama svih vrsta, pa i manipulacijom nacionalizmom. Sa potpunom pobedom nacionalizma u SKJ i radništvo nacionalizam prihvata kao svoju ideologiju. Zato se nije čuditi što je radništvo zahvaćeno nacionalizmom, masovno stajući pod nacionalističke barjake, učestvovalo u svim akcijama koje su vodile razbijanju Jugoslavije. Sve vreme ono je glasalo za nacionalističke i fašističke partije i mirno učestvovalo u svim ratnim pohodima protiv radničke klase drugih naroda.

  Sada je najneophodnije da radništvo u Srbiji odbaci nacionalističku svest i počne da se ujedinjuje po sindikalnom i partijskom osnovu. Ukoliko radništvo bude uspelo da odbaci nacionalističko-buržoasku svest biće i manje mogućnosti da se ono ponovo gura u nove sukobe protiv drugih naroda. Nova buržoaska klasa koja želi da zameni nacionalističko-birokratsku mafiju i legalizuje razbojništvo i pljačku izvršenu za vreme Miloševićeve vladavine, po svaku cenu će sprečavati ponovno objedinjavanje radničke klase. Ova nova klasa će, formiranjem sindikata pod njenom kontrolom, kanalisati radničko nezadovoljstvo, odnosno, parcijalizovati njihove interese na borbu za tzv. poštenu privatizaciju, za ostvarenje minimalne cene rada, za ostvaranje minimalne pomoći u slučaju prestanka radnog odnosa, ili za ostvarenje najelementarnije socijalne zaštite. Time se radništvo, potpuno obespravljeno, i formalno gura na marginu društvenih kretanja, bez prava da vlada sredstvima za proizvodnju i aktivno učestvuje u privrednom životu zemlje. Sa ovim uskraćivanjem ekonomskih prava, nastoji se u potpunosti marginalizovati i politička uloga radničke klase.

  U stvarnosti je položaj radništva mnogo gori, pa se ni proklamovani minimumi prava ne sprovode. Radnicima se danas uskraćuje pravo da rade, pravo da zarade, pravo da dodju do stana, pravo da planiraju porodicu, pravo da školuju decu, da mogu da plate vodu i struju… pravo da se osećaju kao ljudi. Jednom rečju – borba za goli opstanak.

  Svaka klasa ima svoju ideologiju koja izražava interese te klase. PR zastupa koncentrisane interese radničke klase, zato je ona radnička partija. Bez svoje partije radnička klasa ne može ostvariti svoje suštinske interese.

  Pored rada na podizanju samosvesnosti radništva i odbrani njihovih istorijski ostvarenih prava, PR će delovati u pravcu objedinjavanja i povezivanja radničke klase na prostoru bivše Jugoslavije i Balkana, jer je praksa potvrdila da je za ostvarenje ciljeva radničke klase neophodno ujedinjeno radništvo. Integracija kapitala zahteva i integraciju radničke klase.


8. Za kakve svojinske odnose se zalaže PR?

  Partija rada je za ukidanje privatne svojine kao dominantnog oblika svojine u društvu. PR je za vladavinu i razvoj društvene svojine. Ali sam naziv društvena svojina, ne znači da je i njen karakter opštedruštveni, jer se u praksi već dešavalo da se iza naziva društvene svojine krila vladavina partijsko – birokratsko klase koja se nije razlikovala od bilo kog kapitaliste.                                                                              

  U sadašnjim uslovima društvenog razvoja u državama bivše Jugoslavije ne postoji društvena svojina. Sredstva za proizvodnju su  još za vreme bivše Jugoslavije formalno data na upravljanje samoupravljačima, dok je stvarno njima vladala partijsko-birokratska elita. Za poslednjih deset godina ratnih zbivanja ova formalno društvena svojina poslužila je za nesmetanu pljačku najvećeg dela društvenog bogatstva od državne mafije, direktora preduzeća i novopečenih privatnika. Sada se kroz zakonsku regulativu naziv društvena svojina i formalno ukida.

  Partija rada se bori za uspostavljanje društvene svojin, jer se jedino podruštvljenjem sredstava za proizvodnju vrši demonopolitizacija ekonomske i političke vlasti, i onemogućuje se raspolaganje rezultatima rada samo zato što je neko nosilac svojinskih prava. Društvenom svojinom kao vladajućem obliku svojinskih odnosa omogućava se demokratska vlast, socijalna pravda i skladan razvoj društva.


  9. Odnos partije prema  privatizaciji?

  Proces privatizacije započeo je tokom prethodne Jugoslavije, kada su radnici samo formalno raspolagali tzv. društvenom svojinom, dok je stvarni vlasnik društvenog bogatstva bila partijsko-birokratska elita. Nacionalne vrhuške po bivšim jugoslovenskim republikama tokom rata i raspada Jugoslavije nastojale su ozakoniti svoju vladavinu nad sredstvima za proizvodnju, izdižući se kao nova klasa. Ta nova klasa je svakako zainteresovana za privatizaciju – ozakonjenje pljačke, i za tranziciju – uspostavljanje novih klasnih odnosa i njihova odbrana uz pomoć represivnog aparata, odnosno vojne i ekonomske moći imperijalizma.

  Privatizacija ima za cilj i da osiromašene privrede zemalja u tzv. tranziciji lakše stave pod potpunu kontrolu svetskog multinacionalnog kapitala koji će dalje odredjivati njihov razvoj.

  PR se protivi svakoj legalizaciji pljačke koja je izvršena u protekloj deceniji. Lopovi, profiteri, oni koji su zloupotrebili službeni položaj i nezakonito se obogatili, nikakvom privatizacijom ne mogu postati "privatni vlasnici", čiju će imovinu, koju su potpuno bespravno stekli, sada štititi državne pravne institucije.

  Kao partija radništva i svih obespravljenih, PR će se boriti za interese radništva, za poboljšanje njihovog ekonomskog položaja, protiv svakog vida svojinske transformacije koja ide u pravcu sužavanja socijalno-ekonomskih prava radnika. PR će takodje odlučno zastupati pravo aktivnog odlučivanja radništva u svemu što se tiče njihovog sadašnjeg i minulog rada. Posebno će se PR protiviti široko rasprostranjenom radu "na crno", bez ikakvih socijalnih davanja i zaštite. Uvodjenje i praćenje modernih tehnologija ne mogu stvarati višak radne snage koja će biti prepuštena sama sebi, već se mora izgraditi snažan sistem socijalne zaštite za one koji trenutno ostanu bez posla.

  PR se protivi svim ekonomskim odnosima koji za cilj imaju potpuno prilagodjavanje i povladjivanje interesima moćnih zemalja i multinacionalnih kompanija, stvarajući od zemlje područje bezočne pljačke, krajnje potcenjenog rada, skladište “prljavih tehnologija” i ekološke zagadjenosti. To znači – za što širu ekonomsku saradnju jer to diktira i stanja u kome se privreda nalazi, ali ne pod uslovima koji zemlju pretvaraju u potpunog kolonijalnog zavisnika od krupnog svetskog kapitala.

  Za Partiju rada ne postoji poštena privatizacija. Privatizacijom se zaposleni lišavaju svih prava upravljanja nad sredstvima za proizvodnju, izdiže nova klasa i vrši dodatna koncentracija kapitala u sve manjem broju ruku.

PRIVATIZACIJA JE PLJAČKA


  10. Socijalni problemi društva?

  Ne treba dokazivati da, izuzev nove klase koju sačinjavaju vladajuća politička elita, mafija i novopečeni bogataši, većina društva živi u siromaštvu. U tom moru sirotinje, veliki broj, u prvom redu oni kojima je plata jedini izvor prihoda, penzioneri, radnici na plaćenom odsustvu i armija nezaposlenih, u pravom smislu gladuju. Ovo siromaštvo, kao posledica političkog i privrednog sunovrata zemlje, pogoduje širenju alkoholizma, zaraza, beznadja, smrtnosti, tako da se može reći da živimo u bolesnom društvu.

  Partija rada je svesna da se samo korenitom promenom vladajućih društvenih odnosa može ovo stanje sanirati i u perspektivi popraviti. Medjutim, PR neće samo čekati na povoljne istorijske okolnosti da bi se stanje menjalo, već će se boriti za zaštitu najugroženijih delova društva. U uslovima nastupajućeg divljeg kapitalizma ovi delovi društva će sve više biti prepušteni sami sebi. Surova utakmica za što većim profitom na jednoj strani, radja grčevitu borbu za parče hleba na drugoj strani.

  PR će se u sadašnjim okolnostima zalagati: za redovnost primanja svih vrsta naknada, penzija i dečijih dodataka, za zdravstvenu zaštitu pod podjednakim uslovima za sve, za pravo na naknadu i socijalnu zaštitu svih onih koji ostanu bez posla, za pravljenje socijalnih programa kojima se omogućava zaštita nezbrinutih, ostavljenih, trajnih invalida, samohranih majki… Jednom reči za sve ono čime se ublažuju strahovite posledice uzdizanja nove klase i kolonijalnog potčinjavanja zemlje.

EKONOMSKA BEDA RAĐA DUHOVNU BEDU


  11. Stav Partije rada u vezi sa sindikatima i sindikalnom borbom?

  Okupljanjem oko neposrednih interesa u sindikat (viša plata, bolji uslovi rada, veća prava) radnici se organizuju u borbu protiv najamnih odnosa. Razvojem solidarnosti, obrazovanjem o načinu borbe za svoja prava, povezivanjem i udruživanjem sa drugim sindikatima, radnici stiču veliko iskustvo koje kasnije mogu upotrebiti u političkoj borbi.

  Poslodavci žele da otupe oštricu sindikalne borbe i zato uvek pokušavaju da sindikate drže pod kontrolom, bilo stvaranjem sopstvenih sindikata koji u stvari štite interese kapitalista, bilo potkupljivanjem sindikalnih lidera koji sprečavaju razmah radničke borbe, umanjuju njihove zahteve, pristaju na svakojake kompromise u pregovorima sa poslodavcima i državom, ili otvoreno izdaju radničke interese.

  Tako je tzv. Samostalni sindikati u Srbiji dugi niz godina bio u stvari najbolja režimska organizacija za gušenje svakog otpora radnika. Režim im je dodelio ulogu da se po preduzećima bave nabavkom životnih namirnica, ogreva, i da formalno učestvuju u pregovorima o nekim minimalnim pravima radnika. Što je još gore, vrhovi ovih sindikata su imali ulogu da, manipulišući radništvom, šire nacionalističku ideologiju i podržavaju ratnu i pljačkašku politiku režima.

  Medjutim, ni danas situacija nije mnogo bolja. Mnogi od tzv. nezavisnih sindikata već prihvataju da budu produžena ruka režima. Njihova manipulacija radništvom se usmerava u pravcu lomljenja preostalih otpora tzv. privatizaciji, smirivanju zahteva za obračunom sa lopovlukom i korupcijom, i utiranju puta za učvršćenje nove klase i novih klasnih odnosa.

  Samo istinski radnički sindikati i prava radnička partija mogu braniti i odbraniti radnička prava. Zato PR pridaje veliki značaj ovom pitanju i obučava svoje članstvo i kroz sindikalnu borbu. PR se zalaže da postojeći sindikati od instrumenta u rukama vladajuće klase postanu oružje u rukama radničke klase. No, PR je odlučno protiv sindikalizma, tj. protiv onih shvatanja koji političku borbu radničke klase žele svesti na borbu za ekonomska prava radnika, odnosno sindikalnu borbu nametnuti kao jedini oblik i put oslobodjenja radničke klase.


  12. Stav PR u odnos na tzv. proces globalizacije?

  Globalizacija je posledica ravoja kapitaizma i izvire iz same suštine logike kapitala, njegove stalne potrebe  za koncentracijom i centralizijom, i težnje za širenjem i prevazilaženjem uskih nacionalnih granica.

  Ovaj proces, po svojoj suštini, i dalje ima sve karakteristike monopolističkog kapitalizma, s tim što su multinacionalne kompanije doživele svoju krajnju ekspanziju, težeći da postanu "vodeći lik" koji kreira svetsku političko-ekonomsku stvarnost. To podrazumeva koncentraciju nejvećeg dela ekonomske dobiti u sve manjem broju ruku, i nastojanju da se uspostavi ekonomska, politička i vojna kontrola nad sve većim prostorom.

  Globalizacijom se dodatno produbljuju protivrečnosti modernog sveta, tako da njegova polarizacija poprima  nevidjene razmera. Dok jedan, manji i bogatiji deo uživa sve blagodeti civilizacije, zahvaljujući, ne samo svom radu i umeću, već prvenstveno eksploataciji nad drugima, dotle ogromni deo čovečanstva živi na ivici opstanka, a milioni ljudi ne mogu da obezbede ni biološki opstanak.U okviru sveopšteg procesa globalizacije guše se antiimperijalistički pokreti širom sveta, nameću se uniformni kulturni obrasci, dok se poštovanje ljudskih prava selektivno nameću po diktatu centara svetskog kapitala.

  Globalizacija je istorijski nužan i nezaustavljiv proces koji kroz sve većetrgovinske ratove i sukobe oko podele tržišta i sirovina sveta, priprema čovečanstvo za novu epohu društvenih odnosa. To je ujedno neminovan put koji je trasirala istorija i neprekidni razvoj proizvodnih snaga. Krize koju izaziva proces globalizacije je u stvari klasični i nerešivi sukob izmedju proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa tj. izmedju nove tehnologije sa do sada nevidjenom proizvodnošću rada i kapitalističkih društvenih odnosa. Dosadašnji rezultati procesa globalizacije po čovečanstvo su preteći, tako da se može govoriti da čovečanstvo poprima izgled modernog varvarstva. U stvari, čovečanstvo je osudjeno da u narednim decenijama bije samo jednu bitku – svetska zajednica ili svetski poredak, komunizam ili varvarstvo.

KAO ŠTO SU MANUFAKTURA, TKAČKA I PARNA MAŠINA UNIŠTILE FEUDALNI DRUŠTVENI POREDAK, TAKO ĆE I MIKROPROCESORI, ELEKTRONIKA I ROBOTIKA UNIŠTITI KAPITALISTIČKI DRUŠTVENI SISTEM


  13. Odnos Partije prema religiji?

  Partija rada se zalaže za slobodu veroispovesti i upražnjavanja verskih obreda, jer to pitanje smatra privatnim stavom i pravom svakog gradjanina. Medjutim, polazeći od nivoa na kome se čovečanstvo nalazi, a što podrazumeva visoka kulturna, naučno-tehnička i društvena dostignuća, PR smatra religiju i religijska osećanja prevazidjenim oblikom svesti. Partija rada takodje smatra da je religija jedno od moćnih sredstava manipulacije mišljenjem i osećanjima ljudi, i vrlo često u funkciji otupljivanja kritičke svesti i održanja nepravednih odnosa u društvu.

  Partija rada se zalaže za potpunu odvojenost verskih zajednica od države i izričito je protiv uplitanja verskih institucija u političke i državne odnose. To je potrebno posebno naglasiti, s obzirom na iskustva proteklih godina, kada su verske institucije potpomagale, na više ili manje otvoreni način, antinarodnu, primitivnu i nacionalističku politiku. Tako je Srpska pravoslavna crkva imala, po oceni Partije rada, velikog udela u raspirivanju i širenju nacionalističke mržnje, pre svega porukama podvajanja, stalnim podsticanjem osećaja nacionalne ugroženosti, i davanjem podrške najekstremnijim jurišnicima profašističke politike. Svojim učešćem u onome što je dovelo zemlju u katastrofalan položaj, svojim ćutanjem nad zločinima koji su činjeni, SPC je pokazala da je kompromitovana, reakcionarna i antinarodna institucija, i kao takva u suprotnosti sa svim civilizacijskim tokovima.

  Partija rada se bori protiv svakog oblika religioznog fundamentalizma u obliku zahteva za uvodjenjem veronauke u škole, kasarne i druge institucije, kao i protiv prava da verske organizacije odlučuju o stvarima koje izlaze izvan religijskih okvira.

  Pripadnik verske zajednice ne može biti član Partije rada.


  14. Militarizacija društva?

  PR se protivi militarizaciji društva, jer je militarizam uporište vladajuće klase i najbolji saveznik imperijalizma. Medjutim, PR nije pacifistička partija, već se zalaže za stvaranje revolucionarne vojske koja služi za rušenje postojećeg poretka i uspostavljanje novih društvenih odnosa.

  Savremeni svet počiva na militarizmu. Ogromna sredstava koji se upotrebljuju za proizvodnju naoružanja, izvoz i pravljenje ratova je jedan od osnova na kojima počiva moć  imperijalizma. Bez te militarističke poluge bila bi nezamisliva vladavina imperijalizma u današnjem svetu.                                                                                             

  U našem društvu je poznata uloga JNA, koja je od opštejugoslovenske preko noći postajala jednonacionalna služeći za vodjenje osvajačkih ratova. Poznata je sramna uloga generala koji su rušili svoje gradove i sela, ubijali decu predstavljajući se prethodno  pred televizijskim kamerama  kao njihovi zaštitnici, kočoperili se na nenaoružanim civilima, izigravali heroje sa bezbednog odstojanja.

  Partija rada se zalaže da odgovorni predstavnici vojnog vrha bivše JNA i sadašnje VJ nadju zasluženo mesto na klupi za ratne zločince. Isto tako, ne treba sumnjati da će vojska i dalje biti glavni stub u odbrani postojećeg poretka i budući saveznik NATO snaga u ostvarenju njegovih strateških ciljeva.

  Dodatna militarizacija društva izazvana je proširenjem uloge policije u političkom životu društva, kao i njenim podizanjem na nivo poluvojnih formacija putem povećanja broja pripadnika policije i uvodjenjem teškog naoružanja u svom sastavu.

  Zadatak svih progresivnih partija je da stalno razotkrivaju mitove o potrebi jačanja vojske i policije u društvu i otkrivaju prikrivene, razbojničke ciljeve koji stoje iza tih zahteva.

  Jedan od načina suprotstavljanja militarizaciji društva je i pravo na prigovor savesti, tj odbijanje pojedinaca da učestvuju u bilo kakvoj aktivnosti koja može da dovede do uništenja drugih ljudskih bića. Partija rada se zalaže za priznavanje ovog prava.

  PR smatra da se potpunom profesionalizacijom vojske ne slabi, već posredno jača militarizam društva i učvršćuje se postojeći poredak.


  15. Pitanje kriminala u društvu (državi)?

  Stepen kriminalizacije društva trenutno ima takve razmere da se slobodno može reći da u mnogim državama i formalno organizovana mafija upravlja državom. Tako je i kod nas došlo do sprege mafije sa političkom oligarhijom. Pri tom je mafija ulazila u politiku preko političkih stranaka, kupovinom poslaničkih mesta, dok je politička oligarhija uz pomoć mafije vršila pljačku i razbojništvo nad stanovništvom. Koliki je stepen kriminalizacije društva govori i to da je državna mafija postala ne samo zaštićena i nedodirljiva, već je postala društveni i kulturni uzor i idol za većinu mladih.

  Likvidacija onih koji su došli u sukob sa državnom mafijom, krvavi medjusobni obračuni, postojanje paravojnih i parapolicijskih formacija i privatnih zatvora, samo je deo latinoameričke stvarnosti u kojoj se zemlja nalazi.

  Rat, zločini, pljačka, masovni egzodusi naroda, besperspektivnost i, posebno, totalno gubljenje osećaja kod naroda za istinu i humane vrednosti, u potpuno su razorili duhovno tkivo naroda i osećaj pripadnosti zajednici. Sveopšti egoizam i spremnost da se "gazi preko leševa" postao je obrazac društvenog ponašanja. Kad se tome doda sveopšta korupcija koja vlada u svim delovima društva, a koja je, na žalost, često jedini uslov funkcionisanja institucija države i privrede kod nas, dobija se krajnje sumorna slika sadašnjeg stanja u kome se nalazimo.

  Mora se imati u vidu i da je organizovani kriminal postao jedna od najunosnijih privrednih grana, pa nije ni čudo što su vrhovi države povezani sa medjunarodnom mafijom u trgovini oružjem, drogom, belim robljem, kao i švercom cigareta i azilanata.

  Povremene i gromoglasne najave režima da će se odlučno obračunati sa korupcijom i kriminalom samo je "bacanje prašine u oči". Sve te kampanje "borbe" protiv kriminala su  unapred osudjene na neuspeh, jer režim neće da ugrozi jedan od osnovnih stubova na kojima počiva.

  Uspešnu borbu protiv kriminala mogu voditi samo one snage čiji su interesi u direktnoj suprotnosti sa interesima državne mafije i kriminalaca. To su obespravljeni i osiromašeni slojevi u čijim se rukama nalazi "čelična metla" za "čišćenje" korupcije i mafije.

  Partija rada se zalaže za primenu svih metoda borbe za likvidaciju mafije i korupcije u društvu.


  16. Stav Partije u odnosu na sistem ljudskih prava?

  Partija rada se zalaže za unifikaciju ljudskih prava i njihovo dosledno poštovanje. PR se protivi njihovom selektivnom primenjivanju odnosno različitim aršinima koji su danas na delu u medjunarodnim političko-pravnim okvirima. Ljudska prava su principijelno, duboko  humano pitanje i ne mogu biti stvar parcijalnih političkih interesa i manipulacije  čega smo svi svedoci. Negde se, zbog trenutnih interesa, pitanje ljudskih prava potencira, dok se na drugoj strani potpuno odsustvo ljudskih prava i ugnjetavanje toleriše (kao npr. u slučaju turskog terora nad kurdskim narodom). Takodje SAD, koji su formalno najveći pobornik zaštite ljudskih prava, u praksi su njihov najveći  kršilac, kako na unutrašnjem planu (Crnci, Hispanoamerikanci, nezaposleni , marginalne grupe, zatvorenici…) tako i na spoljašnjem planu (ogroman broj vojnih intervencija, učešće u svrgavanju demokratskih vlada i podrška lokalnim diktatorima itd). I dok se oslobodilački pokreti po svetu na brutalan način uništavaju, dotle se snage u službi imperijalizma nazivaju borcima za demokratiju. Dok se i sama pomisao na promenu kapitalističkog društvenog sistema žigoše kao terorizam, dotle se to isto u drugim uslovima naziva disedenstvom.

  Partija rada se bori za poštovanje svih prava koja štite jednakost i dostojanstvo čoveka, njegova lična i politička prava (pravo na uverenje, političko delovanje i udruživanje) prava pred organima državne vlasti (pretpostavka nevinosti, zakonska procedura u lišavanju slobode, pravo na pošteno sudjenje, zabranu torture i sl) kao i socijalno-ekonomska prava (pravo na rad, garantovanu zaštitu na radu, pravo na sindikalno organizovanje i borbu, pravo na svu potrebnu zdravstvenu zaštitu).

  Partija rada se tokom poslednje decenije suprotstavljala mnogobrojnim i drastičnim kršenjima ljudskih prava koja su se dogodila na ovim prostorima. PR se zalaže za utvrdjivanje krivice i kažnjavanje svih onih koji su doprineli drastičnim kršenjima ljudskih prava.


  17. Kakav je odnos PR prema feminizmu i kakav je položaj žena u okviru PR?

  Partija rada se zalaže za eliminisanje svih vrsta obespravljenosti, a u okviru toga posebnu pažnju posvećuje borbi za eleminisanje mnogobrojnih vidova društvene ograničenosti kojom se žene stavljaju u podredjen položaj.

  Žene su dvostruko obespravljene, kako socijalno tako i polno. Bez generalne promene odnosa prema ženama, koje  čine više od polovine stanovništva, ne može se govoriti ni o ravnopravnosti, niti o demokratiji i gradjanskim pravima u punom smislu te reči.

  PR se zalaže za potpuno ravnopravno učešće žena u svim vidovima društvenog života, u šta spada i mnogo veća zastupljenost žena u političkom životu i to na svim nivoima odlučivanja.

  Partija rada se zalaže za donošenje odgovarajućih zakona koji će nedvosmisleno štititi žene od svih vrsta diskriminacije (pri zapošljavanju, na poslu, zaštitu od seksualnog nasilja i nasilja u porodici). Takodje, poboljšanje i dostupnost ustanova dečjeg smeštaja (obadaništa, jaslice) otvorila bi mogućnosti da žena nesmetano radi, a da sa druge strane bude spokojna kada je reč o brizi o njenom detetu.

  Ženama se ne može uskratiti pravo na slobodno radjanje, odnosno mora im biti omogućeno pravo na legalan, siguran i besplatan abortus.

  PR smatra da je za potpunije rešenje tzv. ženskog pitanja neophodno uvoditi i obrazovanje koje će se temeljiti na principima ravnopravnosti, solidarnosti, toleranciji i poštovanju različitosti.

  Pitanje ravnopravnosti žena u okviru PR ne postavlja se kao posebno pitanje, jer bi time temeljni princip apsolutne ravnopravnosti svih članova bio poništen. žene u okviru Partije rada su potpuno ravnopravne u svojim pravima i obavezama sa muškarcima članovima Partije.


  18. Da li se PR u svom Programu bavi pitanjem ekologije

  Ekološki problem je veoma značajan problem savremenog sveta. Kapitalističke države su svojom nezajažljivom  juranjavom za profitom, bez ikakvih kriterijuma i kontrole, dovele, izmedju ostalog, svet na ivicu ekološke katastrofe. Više je nego očigledna promena  klime usled tzv. efekta staklene bašte te globalno zagrevanje kao posledica ljudskog uticaja na klimu. Posledice  nekontrolisane naučno-tehnološke ekspanzije su sve drastičnije: nemilosrdno uništavanje i eksploatacija prirodnih resursa, uništavanje ozonskog omotača, izvoženje radioaktivnog otpada, "prljave tehnologije", nuklearne probe itd. Sve to pokazuje da kapitalizam ne preza ni od narušavanja prirodne ravnoteže i osnovnih uslova za život pred pomamom za profitom. Ovo narušavanje prirodne ravnoteže proizvode nestašice pijaće vode, suše, štete u poljoprivredi, širenje bolesti…

  Partija rada podržava borbu ekoloških pokreta za zdravu životnu sredinu. Takodje, Partija rada zastupa stav da interes zdravog prirodnog okruženja ne može biti podredjen ekonomskim, niti bilo kojim drugim interesima.


  19. Stav PR u odnosu na ulogu kulture u društvu?

  Problem koji je evidentan u našem društvu je prilično nizak kulturni nivo. Vladajući režim u protekloj deceniji je, u cilju lakše manipulacije i opstanka na vlasti, izmedju ostalog, potencirao primitivnu i zaglupljujuću tzv. laku zabavu i permanentno stvarao atmosferu “balkanske krčme” u kojoj su dominirale sve vrste kiča i šunda. Tom praksom činjen je svojevrsni kulturni genocid čiji je osnovni cilj bio otupljivanje kritičke svesti kod ljudi i uskraćivanje mogućnosti da na ispravan način spoznaju sveopštu manipulaciju od strane režima i svoj stvarni položaj. Na taj način, akteri u promovisanju primitivnih i antikulturnih sadržaja bili su produžena ruka režima u funkciji njegovog što dužeg opstanka. Princip “hleba i igara” u našem slučaju glasio je “što manje hleba, više igara”.

  Pored ovog kulturnog genocida u službi opstanka režima na vlasti, permanentno je prisutan i kulturni imperijalizam tj. potpuno razaranje kulturnih vrednosti društva, nametanje jednobraznih kulturnih standarda i promena same funkcije kulture od “proizvodjača duha” u “proizvodjača novca”.

  PR se zalaže za sveobuhvatnu promenu pristupa kulturi odnosno za podizanje opšteg kulturnog nivoa društva. Pitanje kulture se ne može tretirati kao sporedno i ostavljati za “neka bolja vremena” već kao nužan preduslov razvoja društva.

  PR je za podsticanje onih kulturnih sadržaja koji su zasnovani na principima humanizma.


  20. Kakav sistem obrazovanja?

  Partija rada smatra da školovanje mora biti svima dostupno i potpuno besplatno, i to na svim nivoima, od osnovnih škola do višeg i visokog obrazovanja. Selekcija može biti vršena samo na osnovu uspeha, ličnih kvaliteta i sposobnosti, a nikako na osnovu materijalnog položaja, iz čega bi proizilazilo da je obrazovanje privilegija malog broja bogatih.

  PR se zalaže za razvojne programe koji bi podsticali razvoj nauke i kulture, te omogućiti praćenje i usvajanje modernizacijskih dostignuća. Stalne subvencije u cilju sveopšteg ovladavanja svim sredstvima masovne komunikacije i svetskim jezicima je najisplativija investicija društva.

  Partija rada takodje podržava svako podsticanje razvoja kritičke svesti i zalaže se za očuvanje autonomije Univerziteta i njegovu stvarnu nezavisnost kako od vladajućeg režima, tako i od raznih “nevladinih organizacija” čiji je zajednički cilj potčinjavanje i kontrola najproduktivnije i najkreativnije “sive mase” društva.

  PRAVO NA OBRAZOVANJE ZA SVE!


  21. Perspektive socijalizma?

  Prošla je decenija od raspada Sovjetskog Saveza, a da se propaganda buka u svetu o   propasti komunizma ne stišava, šta više, ona se iz dana u dan pojačava. Poraz  koji je doživeo tzv. realni socijalizam u Sovjetskom Savezu i zemljama Istočne Evrope, svetu se predstavlja kao istorijski poraz komunizma.

  Borba proletarijata i buržoazije je proces koji je započeo pre dva veka. U toj borbi  na vlasti se smenjuju buržoazija i proletarijat u zavisnosti od medjusobnog odnosa njihovih  snaga. Čitav taj period karakteriše mešavina starih klasnih odsnosa i klica novog komunističkog društva.

  U Sovjetskom Savezu i istočnoevropskim zemljama se desio jedan od poraza socijalizma koji je posledica opštih uslova koji su se stekli. Jedan od razloga za poraz je svakako nametnuta trka u naoružanju posle drugog svetskog rata koju je imperijalizam, zbog bržeg razvoja proizvodnih snaga u odnosu na Sovjetski Savez, mogao lakše da prati i podnese. Ali osnovni razlog za poraz se nalazi u razvitku i vladavini partijsko-birokratska klase koja je, stavljajući se iznad naroda, sopstvene interese predstavila kao opštenarodne. To je izazivalo sve veće nezadovoljstvo u skoro svim delovima društva, tako da se sam čin kontrarevolucionarnog prevrata, na kraju, desio bez velikih potresa. Desilo se ono što je Lenjin predvidjao da je moguća restauracija kapitalizma iznutra ukoliko dodje do oburžoazenja državnog i partijskog aparata.Time je socijalizam pretrpeo najveći poraz u svojoj istoriji.

  Socijalizam u obliku bivšeg realnog socijalizma više nije moguć. Socijalizam će u ostalim delovima sveta, kao  i na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza u narednim decenijama dobiti jedan sveobuhvatniji oblik. Stvaraju se uslovi da socijalizam u svom razvoju ne bude ograničavan jednom državnom granicom. Duboko nepravedno, totalitarno i konzervativno globalno selo kapitalizma postaje slobodnim globalnim selom socijalizma.  To, uostalom nije samo pitanje nužnosti istorijskog razvoja, nego ujedno i pitanje opstanka čovečanstva.


  22. Levica i lažna levica?

  Tokom prethodnih godina, na našoj političkoj sceni, bilo je uočljivo pisustvo velikog broja partija koje su u svom nazivu imale odrednicu "socijalistička", "levica", "radnička",  "narodna" itd. Medju njima, Socijalistička partija Srbije i  Jugoslovenska levica odigrale su ključnu ulogu u višegodišnjoj politici koja je zemlju dovela u katastrofalan položaj. Stav Partije rada prema njima je bio od početka jasan i nedvosmislen. Reč je o partijama koje su, po svojoj suštini i delovanju, duboko nacionalističke, antinarodne i pljačkaške i kao takve potpuna su suprotnost idejama socijalizma. Te partije su bile najobičnije interesne grupe sačinjene od birokrata, bogataša i kriminalaca, u koje se ulazilo bez ikakvih političkih uverenja, samo zato što su bile efikasan kanal do moći i privilegija.

  Svaka partija se mora ocenjivati, pre svega, po svom delovanju i učincima, a ne po proklamovanom u programu. Tzv. levičarske partije su pričale o socijalnoj pravdi, ravnopravnosti, društvenom blagostanju, progresu, integracijama, a u praksi su podsticali šovinizam, rušili mostove medju jugoslovenskim narodima, profitirali na narodnoj nesreći, stvorili diktaturu i ograničili prava gradjana. Oni su zločinci, šovinisti i pljačkaši, a ne levičari.

  Takvom svojom politikom, koju su nazivali socijalističkom i levičarskom, kompromitovali su i stvorili veliku zbrku oko same ideje levice. To traje i danas, kako kroz delovanje pomenutih partija, tako i onih prerušenih, sa odrednicama “demokratska”, “nova”, “socijaldemokratska” i sl. Sve one su po svojoj suštini iste i potpuno nesposobne da vode borbu za ideje socijalizma.

  Prava levica se prepoznaje po istinskoj borbi za prava svih koji žive od svog rada, po borbi za socijalnu pravdu, za ravnopravnost svih naroda i gradjana, za bogatije i kulturnije življenje.

ISTINSKA LEVICA – BORBA ZA PRAVEDNIJE DRUŠTVO!


  23. Za kakav oblik političkog uredjenja se zalaže PR?

  Partija rada smatra da bi posle diktature Miloševića sprovodjenje demokratske revolucije i sa njome uvodjenje sistema parlamentarne demokratije bio veliki korak napred u odnosu na prethodno stanje. Za Partiju rada bez sprovodjenja demokratske revolucije nije moguća ni uspešna borba za socijalizam. Istovremeno će PR raskrinkavati svu licemernost odnosa u sistemu parlamentarne demokratije, ukazivati na njen formalni karakter i da je taj politički sistem samo pokriće za vladavinu nove klase. PR je mišljenja da će sadašnji oblici parlamentarne demokratije pokazati svu nesposobnost ostvarenja demokratskih i političkih prava, i da će vrlo brzo pokazati da se iza nje krije diktatura nove klase.

  PR teži takvom društvu u kome neće biti višepartijnosti, niti jednopartijnosti, već ukidanju svakog oblika partijnosti.


  24. Opasnost birokratizacije PR. Demokratski centralizam?

  Često se dešavalo da se pojedine partije posve birokratizuju tako da njima vlada uska klika ili samo jedna ličnost. Ako se pogledaju partije koje se pojavljuju u političkom životu videće se da su one manje ili više birokratske i autokratske, iako se pokušavaju predstaviti demokratskim.

  Partija rada se izgradjuje na principima demokratskog centralizma. To znači prvo demokratija, pa centralizam. Svako ima pravo na svoje mišljenje i zbog toga ne može imati posledice, pravo da zadrži svoje mišljenje, uz istovremenu obavezu da sprovodi mišljenje većine.

  Birokratizacija je početak kraja svake partije. Za PR lažna je dilema demokratija ili centralizam, jer se partija izgradjuje samo kroz njihovo medjusobno prožimanje i jedinstvo.


  25. Odnos prema drugim partijama i pokretima?

  PR u svom političkom delovanju polazi od konkretnog istorijskog trenutka i postojećeg odnosa političkih snaga. U uslovima odbrambenog rata PR je za saradnju sa svim strankama bez obzira na njihovu ideološku orijentaciju; u uslovima borbe protiv nacionalizma PR je za saradnju sa svim partijama koje stoje na antinacionalističkim pozicijama; za borbu protiv fašističke diktature sa svim partijama koje su protiv diktature. U sadašnjim uslovima sa svim partijama koje su za potpuno slamanje nacionalizma na jugoslovenskom prostoru i za vodjenje klasne borbe za promenu  uslova življenja najširih slojeva društva.

  PR je za povezivanje sa svim snagama koje u svetu vode borbu protiv imperijalizma. Osnovni kriterijum za tu saradnju je u praksi dokazani internacionalistički i revolucionarni karakter partije ili pokreta.

MI SE ZA TO BORIMO!