Trupe NATO pakta, zajedno sa svojim politickim stabovima nalaze se na teritoriji Jugoslavije, rasporedjene u BiH, Hrvatskoj i Makedoniji.
NATO pakt su stvorili americki imperijalisti u saradnji sa imperijalistima Zapadne Evrope 1947. godine. Zabrinuti zbog velikih pobeda Sovjetskog Saveza, stvaranja socijalistickog tabora, pobeda Crvene armije u Kini i sve mocnijeg antikolonijalnog i antiimperijalistickog pokreta u zemljama Treceg sveta, stvorili su NATO pakt kao agresivni vojni blok protiv Sovjetskog Saveza, Kine i oslobodilackih pokreta u kolonijama. Od samog pocetka svog stvaranja on se formirao kao udarna vojna pesnica koja je trebalo da vojnicki pobedi Sovjetski Saveza i druge socijalisticke zemlje i da u njima restaurira kapitalizam. Poznate su direktne intervencije NATOa u Vijetnamu, Latinskoj Americi i Africi.
Krajem osamdesetih godina raspao se Sovjetski Savez i raspusten je Varsavski pakt, a zemlje u sastavu Sovjetskog Saveza, kao i zemlje Istocne Evrope likvidirale su socijalizam i posle putem restauracije kapitalizma.
Kada je nestao glavni protivnik NATO pakta – Varsavski pakt, izgledalo je da bi bilo normalno da se raspusti i NATO pakt. Umesto toga, NATO pakt je jos vise pojacan, preoruzan novim, najsavrsenijim vrstama oruzja i povecani su vojni budzeti clanica NATO pakta. Upotrebljavajuci ekonomski, diplomatski, politicki i vojni pritisak cini sve da se prosiri, ne samo na sve zemlje Istocne Evrope, nego i na sve drzave bivseg Sovjetskog Saveza i tako dopre do granica Rusije. Cilj im je da na taj nacin Rusiju potpuno izoluju, stave je na kolena i od nje i zemalja bivseg Sovjetskog Saveza stvore neku vrstu polukolonija, da nesmetano koriste njihova ogromna prirodna bogatstva, da steknu obilje jeftine radne snage i prostrano trziste. Ocigledno je da je NATO pakt ostao i dalje agresivna vojna sila imperijalizma i da cini sve kako bi, ne samo ekonomskim i finansijskim sredstvima, vec i vojnom silom NATOa osigurao vladavinu imperijalizma u citavom svetu.
NATO pakt je reakcionarna vojna sila americkog imperijalizma, najopasniji neprijatelj socijalizma i naroda zemalja Treceg sveta.
Zasto su dosle trupe NATO pakta u Jugoslaviju?
SAD i NATO pakt su posle propasti Sovjetskog Saveza ostale jedina supersila, jedina globalna sila u svetu. Jedan od strateskih ciljeva SAD i NATO pakta je da ne dozvole da dogadjaji u svetu izmaknu njihovoj kontroli i da pocnu da se razvijaju mimo njihovog uticaja ili protiv njih. Oni su nekoliko godina mirno posmatrali rat u Sloveniji, Hrvatskoj, a pogotovo u BiH i nisu smatrali za potrebu da intervenisu. Medjutim, oni su zakljucili da bi nastavak rata u BiH neminovno vodio njegovom prosirenju na Kosovo, Makedoniju i citav Balkan i da bi u njega usle Turska i Grcka,dve vazne clanice NATOa jedna protiv druge. NATO pakt je tada resio da posalje trupe i da zaustavi rat u BiH. Prisilili su Milosevica i Tudjmana da potpisu Dejtonski sporazum.
Jedan drugi elemenat je ozbiljno uticao da pozure sa primenom Dejtonskog sporazuma, kao i namera da rese pitanje Kosova i omoguce duzi i stabilniji mir na Balkanu. Zurba SAD i NATO je izazvana mogucnoscu da uskoro “eksplodira” Turska, a sa njom citav Bliski Istok, pa da se, eventualno, nadju u ratu sa citavim muslimanskim svetom koji sada broji oko milijardu i sto miliona ljudi.
Kakav je stav Partije rada u vezi sa prisustvom NATOa na teritoriji Jugoslavije?
Partija rada smatra da ovo treba razmatrati bez emocija i oceniti da li u sadasnjoj situaciji prisustvo NATOa koristi ili steti narodima Jugoslavije. Tim pre sto je bilo slucajeva u istoriji kada su se interesi imperijalista, ukoliko se radilo o zajednickom neprijatelju, mogli podudarati sa interesima naroda. To se desilo u drugom svetskom ratu kada je Sovjetski Savez zakljucio pakt sa dve najvece imperijalisticke sile tog vremena – SAD i Engleskom radi borbe protiv zajednickog neprijatelja Hitlerove Nemacke.
U Jugoslaviji je, na zalost, nacionalizam zahvatio siroke mase. Velikosrpski i velikohrvatski sovinisti su, u stvari, svojom politikom rata i ugrozavanjem globalnih interesa SAD i NATOa prizvali dolazak NATO u Jugoslaviju. Cinjenica je da se u Jugoslaviji, bas zbog te siroko rasprostranjene nacionalisticke svesti, nisu mogle organizovati snage koje bi se suprotstavile pogubnoj, sovinistickoj politici Milosevica i Tudjmana. Cinjenica je da nisu stigle trupe NATOa i silom svog oruzja zaustavile rat, verovatno bi u toku ove dve godine bilo jos stotine hiljada mrtvih, novih razaranja i novih zlocina.
Sam cin zaustavljanja rata bio je pozitivan. Nastojanje da se primeni Dejtonski sporazum, osigura jedinstvena BiH, vrate sve izbeglice u svoje domove i da se kazne ratni zlocinci, PR smatra interesom naroda Jugoslavije. Primena Dejtonskog sporazuma i resavanje pitanja Kosova zadace odsudni udarac velikosrpskoj osvajackoj ratnoj politici, a i nacionalizmu u Jugoslaviji, koji je bio glavna podloga te politike. Zato PR u ovoj i ovakvoj situaciji za sada nije protiv prisustva NATOa, jer je u ovom momentu to u interesu naroda Jugoslavije.
Ali, ako i posle uspostavljanja mira u BiH i resavanja ovih osnovnih problema, trupe NATOa budu ostale u Jugoslaviji, Partija rada ce ih smatrati za okupatore, sto ce oni stvarno i biti. Tada ce PR kao istinski patriotska partija organizovati politicku i drugu borbu protiv prisustva NATOa, sve do oruzane borbe za oslobodjenje zemlje od okupatora.