Štampaj Štampaj

Stav PR – Zapadni podanici i četničko-ruski petokolonaši

2014-05-25  Crna Gora je postala zanimljiva tačka u vezi odmeravanja snaga najmoćnijih imperijalista na Balkanu. SAD se žuri da Balkan stavi pod potpunu kontrolu NATO-a, ili čak da otvori još jedno žarište protiv ruskog imeprijalizma. Ruskim imperijalistima odgovara da otežaju to zaokruživanje balkanskih zemalja u tzv. evroatlanske strukture, odnosno njihovo pretvaranje u sredstvo geostrateških interesa zapadnih imperijalista.

  Crna Gora je posle odupiranja velikosrpskim udarima izborila ralativno stabilnu poziciju i bila je „ostavljena na miru“, van otvorenog nadmetanja imperijalista. Međutim, događaji na opštem planu i sposobnost ruskog imperijalizma za agresivniji vojni nastup, kao i nastojanja uključivanja Crne Gore u NATO, počeli su bacati ovu državu u vrtlog koji može iz osnova destabilizovati situaciju u samoj zemlji. I to fokusiranje velikih na malu Crnu Goru, nije zbog nje same, već prvenstveno zbog ostalih zemalja Balkana kako bi brže gubile preostale elemente nazavisnosti i brže postajale potpuni poslušnici imperijalista. Borba za Crnu Goru ima donekle i značaj šireg političkog i propagandnog efekta – da se pokaže ko diktira tempo globalnih svetskih odnosa.

  U konkretnoj istorijskoj situaciji, PR je odlučno protiv uključivanja Crne Gore u NATO i to ne treba posebno dokazivati: osim što je to uključivanje u svetsku terorističku organizaciju, ujedno vodi i gubljenju slobode samog naroda. Takođe je Partija rada za rušenje sadašnjeg režima, jer izrasta na samoj diktaturi kapitala, sve više uperenog protiv širih narodnih masa, kako sa stepenom ekspolatacije, tako i gaženjem preostalih radnih i socijalnih prava. Time se režim u Crnoj Gori ničim ne razlikuje od ostalih balkanskih zemlja. No, Partija rada je i za poraz svih onih snaga koje nastupaju kao četničko-ruski petokolonaši i koji bi da potčinjavanje crnogorskog režima jednom imperijalizmu, zamene potčinjavanjem drugom, odnosno, učine Crnu Goru zavisnim feudom sa gubljenjem čak i ostvarenih prava nacionalne i državne samobitnosti.

  Svaki poraz petokolonaša otvara sve veći prostor za artikulisanje novih snaga na crnogorskoj političkoj sceni koje će znati da vode nezadovoljne mase u borbu protiv diktature kapitala i za odbranu Crne Gore, da ne bude NATO privezak na Balkanu. To je narod Crne Gore više puta pokazao u svojoj istoriji i ne treba sumnjati da neće dugo trpjeti „sramotnoga ropstva lance“.

  Partija rada će dati svoj doprinos u buđenju novih snaga koje će sa klasnih internacionalističkih pozicija znati da vode borbu protiv diktature kapitala. Na zastavama koje će se uskoro lepršati gradovima Crne Gore već je ispisano: Mir među narodima – rat među klasama! A to je sada narodu Crne Gore najpotrebnije – da sačuva mir i ne bude uvučen u podele radi interesa moćnika, domaćih i onih spolja. Istovremeno, taj mir ne sme biti mir da bi se trpelo ropstvo, već rat – klasni rat kako bi se ostvarila socijalna pravda i život dostojan čoveka za najšire slojeve.

  Balkanskim pokretom otpora!