Dužničko ropstvo i sluge kapitala

sluge-kapitala-01  Na razvalinama bivše Jugoslavije nastale su državice u kojima su uspostavljeni brutalni oblici kapitalizma. Intenzivno se prešlo na dokidanje preostalih elemenata socijalizma koji su jos postojali u bivšoj Jugoslaviji. Kroz tzv. proces privatizacije ukinuta je tzv. društvena svojina (koja je formalno bila društvena a u suštini u rukama vladajuće biroktratsko-partijske klike) i prešla u ruke nove kapitalističke klase i multinacionalnog kapitala. Ovaj proces je sproveden bez ozbiljnijeg klasnog otpora, uz vojno prisustvo imperijalista (NATO-a) i uz neviđenu propagandu vladajućih elita. Nametnut je neoliberalni mit o privatizaciji i potrebama tzv. tranzicije – evropskih i evroatlantskih integarcija koji nemaju alternative.

Continue Reading

Prilog istorije jednog poraza

zastava-sfrj  Jugoslavija (Kraljevina SHS) je nastala posle Prvog svetskog rata na razvalinama Austrougarske monarhije i Otomanskog carstva. Sam čin stvaranja jedinstvene državne zajednice i ujedinjenja naroda, posle viševekovnog ropstva je bio istorijski progresivan. Međutim, stvaranje države je ostvareno silom i pod uticajem velikih sila i diktatom nacionalnih buržoazija, u prvom redu srpske buržoazije. Jugoslavija je bila monarhija. Država je imala površinu od 247.000 km2 i brojala 12 miliona stanovnika. Zemlja je bila izrazito mnogonacionalna i stanovništvo su činili: Srbi, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Bošnjaci, Albanci, Mađari, Nemci, Romi, Turci, Rumuni, Slovaci, Bugari… Klasna struktura društva je oslikavala duboko seljačku zemlju sa početnim oblicima kapitalističkih odnosa. Seljaštvo je činilo skoro 9,5 miliona stanovnika i na selu su još vladali feudalni i polufeudalni odnosi. Seljaštvo je bilo u najamnom položaju i živelo u izrazito siromašnim uslovima sa visokom stopom smrtnosti. Nepismenost je se kretala oko 70% dok je bilo krajeva i sa preko 90% nepismenih.

Continue Reading

Diktatura kapitala, fašizam i klasna borba

pesnica  Polazeći od stava da fašizam nije samo jedan od oblika ispoljavanja kapitalizma, u vidu posledice njegove duboke krize, već da kapitalizam i ne može više da postoji, a da ne ispoljava svoje fašističko lice, zadat nam je imperativ da stavljamo znak jednakosti između borbe protiv diktature kapitala i onoga što se danas imenuje fašizmom.

  Pokušaj da se otupi oštrica antifašizmu tako što bi se sveo na folklorno i deklarativno, ili čak krajnje kapitulantsko traženje samih antifašisita od režima da se obračunava sa fašizmom na ulicama, direktno je u službi diktature kapitala. Zato je zadatak antifašista danas ne samo da se organizovano suprotstavljaju toj diktaturi, već i svim njenim isturenim odredima u vidu fašističke ološi.

Continue Reading

Proglas Partije rada – april 2016

diktatura-kapitala-04  Pred nama su još jedni izbori u Srbiji. Oni su raspisani samo iz jednog razloga – da postojeća vlast dobije manevarski prostor da što pre Srbiju stavi pod kontrolu EU i NATO, jer se zapadnim imperijalistima panično žuri.

  Partija rada kao marksističko-lenjinistička partija i deo opšteg međunarodnog revolucionarnog pokreta u borbi protiv imperijalizma, poziva sve radnike Srbije, sve nezaposlene, sve one koji rade za neku crkavicu i sve one koji su nezadovoljni sistemom da ne učestvuju na izborima. Samo učestvovanje na izborima je saglasnost sa diktaturom kapitala i sistemom koji je nametnut obespravljenima.

  Partija rada zastupa stav da ne treba samo bojkotovati izbore nego se i aktivno suprotstaviti sistemu na razne načine, da bi se pokazalo da u narodu živi otpor koji se danas na sve načine pokušava sakriti.

  Aktivan otpor predstojećim izborima je samo uvod u borbu protiv diktature kapitala i sastavni deo borbe balkanskih naroda u otporu imperijalizmu.

  Aktivisti PR će sa velikim žarom nastaviti po svim mestima Srbije da unuštavaju propagandni materijal i simbole klasnog neprijatelja, koji ovim izborima samo želi da učvrsti podaničku i pljačkašku vlast u Srbiji. I taj aktivizam će se nastaviti i posle ove maskarade od izražavanja “narodne volje”, sve do trenutka dok narod Srbije, zajedno sa ostalim narodima Balkana, ne bude spreman za dostojan i istorijski odgovor novim domaćim i stranim okupatorima.

  Pridruži se! – Glasaj na ulici!

Stav PR – Glasanje na ulici

sastanak-2016-02  Svaka dilema oko izlaska na izbore u uslovima diktature kapitala je lažna. Lažna, jer to nisu izbori u interesu širih masa, niti se njima menja suština samog sistema. To su izbori koji služe da bi se učvrstila ta ista diktautra. I zato je duboko istinit slogan: Tvoj glas pomaže diktaturi kapitala!

  Učešće na izborima u uslovima diktatute kapitala nije samo političko pitanje i pitanje tzv. građanskih prava, već i etičko pitanje. Izlazak na izbore u tim uslovima i glasanje je izraz ne samo neznanja nego i dubokog nepoštovanja samog sebe i svoje ljudskosti.

Continue Reading

A šta da se (ne) radi?

rudari-bunt01  Za tzv. revolucionarnu ljevicu na prostoru bivše Jugoslavije i Balkana se može reći da je dobro što postoji zbog teških objektivnih okolnosti za njeno djelovanje, ali i bolje da je i nema kada je takva. I jedno i drugo je tačno.

  Jedna pjesnik i tribun zla, davno je rekao – „Zbog velikih misli koje misle svako misli veliki je…“ To se donekle može danas primijeniti na ovu ljevicu raznih naziva i simbola – „pravih orijentacija“, „jedino ispravnih stavova“, svrstene u neke „moćne“ internacionale, saveze, sekcije…; sastavljene uglavnom od smušenih intelektualaca i mnoštvo sujete u razne komunističke, marksističko-lenjinističke, anarhističke, novoljevičarske, antifšističke i ko zna kakve sve grupe. Bez ikakve povezanosti sa masama i mogućnosti da utiču ozbiljnije na političke procese.

Continue Reading

Moderno ropstvo

1-may-workers-day-break-the-chains  Učili smo da su robovi bili “stvari koje govore”. Crnčili su od zore do ponoći, bez prava na slobodu kretanja, a mogli su biti ubijeni, ili u boljem slučaju prodani, pa kako se kome zalomi – još gore, ako ima gore ili nešto malo bolje. I mislilo se da je to prevaziđena i nepovratna društvena epoha. Onda su se u poslednjim decenijama počeli otkrivati svuda po svijetu pojedini slučajevi ropstva, uz “zgražavanje” malograđanske klase. Posle se vidjelo da to nije baš usamljeni slučaj i da je ropstvo vrlo živo i u današnjim uslovima, sa svim karakteristikama nekadašnje epohe kao i da to nisu izuzeci nego u mnogome i sama suština savremene epohe. Jedina je razlika u tome što je moderni rob formalno-pravno zaštićen. U suštini je sve ostalo isto. I dalje rade od zore do mrkla mraka. I dalje rob ne može napustiti svog gazdu (gospodara). I dalje može biti ubijen a da to niko ne sazna, niti da iko odgovara za to. No, pošto je sve u neprestanom kretanju, ni današnje moderno ropstvo nije baš ostalo potpuno isto. Ono je mnogo uznapredovalo, i neke stvari su se strahovito promijenile i dobile drugu formu.

Continue Reading

Siromaštvo i mi

siromastvo-i-mi  Nesreća nastupa kao požar – naglo, koja ti se desi i, ako preživiš, ideš dalje. Siromaštvo je mnogo opasnije, jer nastupa polako, kao otrovni gas koji osvaja, osvaja i guši postepeno sve redom. Prvo tebe, a onda porodicu, sve okolo – parališe, širi bezvoljnost, depresiju i nevjericu da se išta može promijeniti.

  Upravo je naš zadatak, baš zato što smo marksisti–lenjinisti, da se ne borimo samo protiv sistema i diktature kapitala, nego i da se odupremo tom siromaštvu i beznađu koje osvaja. Lako je to reći iz ugla ideoloških principa i ubjeđenja, ali je teško, vrlo teško, kada se svakodnevno suočavaš sa tim da nemaš dovoljno za kiriju, komunalije, račune koje ti pljačkaška država redovno ispostavlja (kako su tu efikasni), hranu, …sve ostalo. I da stalno moraš u zajam i novi dug, inače nema povratka. Na sebe si već zaboravio i navikavaš se na ništavilo. Ipak je i to bolje nego da si u nekom zbjegu ili da padaju bombe. 

Continue Reading

AGITPROP mart 2015 – 2

  Pripadnici PR u agitaciji protiv sistema. 

« 1 of 2 »

Zmija se tuče u glavu

o_vucicu_01  Prije nekoliko dana je krenula parola – “Narod protiv Vučića!“. Parola je upitna, jer se jednom običnom činovniku krupnog kapitala daje značaj koji on nema, i kao da su svi problemi Srbije u njemu. No, sa druge strane i ta parola ima opravdanje, jer se danas u Srbiji taj „obični činovnik“ pita za sve; zlobnici bi rekli – od toalet papira, ko će voditi neku tv emisiju, kome će se šta prodati, do toga kome će Srbija veći sluga biti. I zlobnici bi vjerovatno dodali kako „obični činovnik“ ne plače više toliko pred kamerama nad svojom sudbinom i kako mu je jako teško. Sada mu fale pohvale. Osjetio je da ga gazde još više trebaju, i da dobro izvršava njihove zadatke. Neki bi na ovo dodali da je to narod Srbije debelo zaslužio iz raznih razloga. No, većina na ovo samo odmahuje rukom i sanja ili nastoji pobjeći iz Srbije, jer za njih ovdje nema života. Ali đavo je odnio šalu. Ne zbog nemaštine i sve težeg i besmislenijeg života. Na to je ovaj narod odavno oguglao i postaje mu svejedno. Pa mogu samo da se utuku od alkohola, da se bace sa zgrada ili da se prodaju, gazeći sve ono ljudsko u sebi samo za parče mizerne zarade – da ćute i ropću na poslu jer kaplje pomalo, ali ipak kaplje.

Continue Reading