Revolucija žena

  1. Patrijarhalni poredak kapitala
  Nećemo zalaziti u istorijsku pozadinu ove teme. Priča je već poznata. Ropstvo žena je počelo pojavom privatne svojine i u svakom obliku klasnog društva spojilo se sa odgovarajućim društvenim oblikom, materijalizirajući se u institucijama odgovarajuće vladajuće klase, što traje i danas…
U kapitalizmu, za razliku od prethodnih klasnih društava, konačno su se pojavile sledeće veze između društvenih rodnih uloga, patrijarhata i borbe za oslobođenje žena:

  1) U kapitalizmu, proizvodnja je uključila čitavo društvo, i bez izuzetka, sve društvene veze između različitih klasa i slojeva su izgrađene prema toj društvenoj skali. To, takođe, znači da muškarci imaju na raspolaganju moć u kapitalističkom poretku nad radom i telom žena, bez obzira na njihovu klasnu i društvenu pripadnost. Pored uloge muškarca, koja je institucionalizovana na osnovima buržoaske porodice, žene su u kapitalizmu roba: radnice jednako kao i seksualni objekti. Samo, pošto je žena potisnuta u ulogu domaćice, njeno telo postaje roba i kapitalni investicioni prostor, uopšte. Ne samo telo ove određene kategorije žena iz te klase, već je žensko telo postalo oblast kapitalnih investicija. Muški pol suzbija ženski pol na društvenoj lestvici. Drugim rečima, svi muškarci ugrožavaju sve žene. To što se ovaj odnos ugnjetavača i ugnjetenih među polovima u potpunosti ostvaruje na društveno prihvatljiv način, ne znači da potlačeni muškarci, koji su eksploatisani od strane kapitalističkog poretka, nisu ili ne mogu biti deo patrijarhalnog uređenja, i da žene koje pripadaju vladajućoj klasi u kapitalističkom poretku nisu seksualno ugrožene.

Nastavi čitanje