Stav PR – Solidarite!

  Svaki protest uperen protiv diktature kapitala zaslužuje ne samo verbalnu podršku, nego i preduzimanje aktivnosti da taj čin dobije na snazi. To znači – biti sa studentima kada su na ulici i traže svoja prava, biti ispred fabričkih kapija sa radnicima kada su u štrajku ili krenu na protest , sa seljacima na blokadi puteva, protiv predstavnika države kada krenu da primenjuju silu protiv građana bilo kojim povodom…

  Sadašnji znaci ponovnog buđenja klasne svesti i otpora u masama Srbije zalužuje posebnu pažnju zbog promenjinih regionalnih okolnosti i šireg značaja koju Srbija u ovom trenutku ima.

Nastavi čitanje

Plaćenici na delu

  Tokom prvomajskog protesta u Beogradu došlo je do “sučeljavanja” predstavnika režimskih sindikata i predstavnika levičarski opredeljenih protestanata. Uzrok je svakako u tome što su levičari počeli aktivnije da ukazuju na spregu vrhova sindikata i samog sistema. Istina, to se i pre znalo da su oni obični plaćenici sistema, čija je funkcija da drže čak i tako umrtvljeno radništvo pod kontrolom, da se previše “ne talasa” i za šta su debelo plaćeni. Produbljivanje opšte krize i jačanje diktature kapitala, apsolutizma i bahatosti uske pljačkaške klike oko Vučića, već je pokrenula mase i taj proces se ne može lako smiriti. Zato će potreba režima za pokornošću , a pogotovo onih koji kontolišu radništvo, stalno rasti. Istovremeno će rasti i stepen sluganstva vrhova sindikata i njihova spremnost da sa samim polugama sistema brane njegove osnove, odnosno diktaturu kapitala. Time brane i svoje privilegije i kapital koji nije tako mali.

 

Nastavi čitanje

Stav PR – Izdajnička uloga vrhova sindikata

  Da svaki režim potkupljuje vrhove sindikata i na taj način pokušava tupiti oštricu klasnih sukoba, nije ništa nepoznato i to se dešava od kada je radništvo počelo svoju klasnu borbu. Skoro svuda su sindikati malo skrajnuti od te “javne politike” i oni su uglavnom u proteklom periodu svoju sindikalnu borbu sveli na te “mrvice sa stola” koje im omogući krupni kapital. Znači, oni su pod kontrolom  sa sitnim zahtjevima u okvirima sistema i tako posredno i njegovi branitelji. Međutim, ono što se dešava u većini balkanskih država je otišlo korak dalje. Sindikati su uključeni preko plaćeničkih vrhova kao glasnogovornici zvanične politke postojećih režima. Tako su oni devedesetih godina bili pobornici nacionalističke ratne politike. Kasnije su se prilagodili i bili pobornici tzv. poštene privatizacije, pod kojim sloganom je izvršena najveća pljačka i razaranje privrede, odnosno omogućeno ubrzano stvaranje nove kapitalističke klase. Kada su se počeli osjećati prvi znaci otpora takvom stanju, propagandno se stvarao mit o nekavom socijalnom dijalogu: sindikati-kapitalisti-država, a u suštini stvarajući  trijadu pomoću koje se vlada. Gdje je tu sada mafija – kao zasebna cjelina ili su svi toliko isprepletani, čini to pitanje suvišnim.

Nastavi čitanje